Aleksandare Vučiću vidi malo i nas

Poštovani predsedniče

I iole normalan čovek je svestan da je stanje „Srbija“ determisano kolateralnom štetom – životom običnog čoveka, svojim građaninom. Da li si ti postigao nešto do sada nije pitanje! Pitanje je tvoje spremnosti da zaista pomogneš svojoj zemlji i svojim građanima. U pluralizmu interesa i slobode mišljenja je i ključ i brava normalnog života Srbije. Svi su svesni da ništa nije u tvojim rukama i da moraš da igraš u kolu koje skriva sinkope: ne igraš „tango“ sa rusima, nemačke igre su ti strane i sapliću te, ameri plešu solo...izbor koraka varira od vetra do vetra. Nisi ti baš bez sluha i svest o tome da je malo toga u tvojoj moći poistovećuje se sa lošim ishodima na međunarodnom planu. U stvari, ti si se izborio za tu poziciju i primičeš se korak po korak povoljnijem ali si mnogo toga propustio kod kuće. U kući ti „kroje kapu“ dunsteri, iskompleksirani šilibajzeri, ljigave poltrončine i još ne opevane budaletine.

Ozbiljni ljudi visokih moralnih kvaliteta, obrazovani, ljudi čiji se integritet nikada ne dovodi u pitanje stoje po strance i ne veruju šta se dešava. I na sve pristaju jer su uplašeni i često možeš da čuješ komentar: „Ma pusti budalu! Uništiće i sebe i nas!“

Vizionari napuštaju Srbiju....

Mogućnosti

Nema ih previše ali se mogu sagledati sa više strana. Za nešto primeniti eklektičku paradigmu, za nešto pogledati kako se može unaprediti kroz neto sadašnju vrednost, za nešto rizikovati, a za nešto videti kako se ljudi snalaze.

Energetika

Kao i sve siromašne zemlje, naše bazične elektro-energane oslanjaju se na rudno bogatstvo sa konačnim ishodom –iscrpljenjem istog. Za sada ta situacija nije alarmantna ali to ipak ne znači da tome ne treba pridavati značaj. Do toga ćemo doći posredno. Dakle, elektroenergetska situacija je stabilna što se ne može reći za energiju koja se koristi za transport i toplotnu energiju za koje se više od 98% oslanjamo na uvoz. Tu je komentar sa potrošačke strane: „PAPRENO“! Sa pozicije države odgovor je da ima još mesta. Što se tiče saobraćaja, u gradovima ne treba voziti ni u ludilu jer postojeće saobraćajnice su za saobraćaj daleko nižeg intenziteta. Gradski prevoz je katastrofa. Kako u Beogradu tako i u Nišu. Pa samo u Nišu ima dvadesetak taxi udruženja i svi rade. Minimum dve stotine vozila je angažovano 24/7. Start je 100 dinara kilometar 40 dinara. Dnevne migracije stanovništva su dakle oslonjene na privatne automobile što je za grad od 150 000 stanovnika energetski ponor. Odavde se može izvesti zaključak da smo mi užasno bogat narod.

To nije tačno! Bogati ne troše bahato i ne rasipaju svoje bogatstvo. To rade nekulturni i neuravnoteženi. Ovaj paradoks je i te kako pitanje politike jedne zemlje. Rasipamo novac. Rukovodstva GSP-a su indolentna i indiferentna jer i njih kao i sve ostale interesuje profit. Pa gde tu država profitira kad siromaši narod. To nema veze ni sa kakvom logikom. Hoću bogatu zemlju sa siromašnim ljudima. Na stranu priče o tome ko su i kakvi vlasnici i kakva im je radna politika. To je tek za Riplija. I ovde nema izuzetaka.

Toplotna energija

Ja stvarno nisam siguran ko je taj koji je ekonomiju prosečnih troškova shvatio kao ekonomiju otimanja od ljudi ali o tome su pisali eksperti energetike i to nikada nije stiglo do tebe. Neko žestoko zavlači ruku u džep potrošača sve dok ga ne pocepa a onda mu natovari još i javne izvršioce. Nemam ništa protiv istih jer ljudi rade svoj posao u okviru zakona i tu nemam prigovora ali prigovaram o tome da sa povećanjem broja korisnika centralnog grejanja rastu samo ukupni ali ne i prosečni troškovi. Sa povećanjem broja korisnika toplotne energije mora doći do smanjenja cene isporučene toplotne energije.

Haos nastaje kada se neopravdani gubici, nenaplaćena potraživanja iz doba ratova i velikih infacija, predstave kvadratnim metrima umesto kilovatsatima i pojave na računima nezaposlenih građana.

Lažu ljudi da vole skromno da žive. Svi vole luksuz, da lepo ručkaju, da se lepo obuku, da voze dobre automobile. Ja prvi. Ovako stešnjen između mog obrazovanja, mojih afiniteta, mojih operativnih i drugih sposobnosti pa i mojih godina (uskoro ću napuniti 54) te socijalne pomoći na koju sam prinuđen jer ne mogu da se ubijem (strah me je) i mogućnosti za zapošljenje (na birou sam) mogu samo da gledam u račun za objedinjenu naplatu koji „ubija“ 2 do 3 puta socijalnu pomoć.

Od oca sam nasledio polovinu stana u kome živim nevenčano sa 47 godina starom devojkom i nismo se usudili da imamo dece. Jer mi i potrpimo malo. Ali deca nisu dužna da trpe našu „nesposobnost“ da im omogućimo kako tako prijatno detinjstvo.

Hoćemo mi, ali daj brate, makar jednom od nas posao od 40 -50 hiljada dinara... ovo što dugujem... na kredit... ma možeš da se pozajmiš...

A video sam i to ko je i kako naglo dobio posao i baš se prisećah koga od njih sam spremao matematiku i nisu znali da sabiraju cele brojeve...

Ma nema veze. Važno on može sebi da priušti da plati grejanje ali nas pedesetak nismo i to je neka realna slika. Mislim da je izlišno pričati kada smo i kako ostali bez posla. Ne postoje vrata u Nišu na koja nisam zakucao... a i šire. Samo sitni poslovi, s vremena na vreme, i kad stignu da mi plate. Kad plate, ja vraćam ono što sam pozajmljivao i tako u krug.

Krajnja instanca ove priče je da je neko ko je toliko moćan da niko ne može da dopre do njega, pretvorio kwh u m² i veliki broj nas grca u dužničkom životu bez nade non Lux in tenebris.

Stres je svakodnevnica i počinje da mi smeta kada me zaborave. Oprostite mi na ironiji i cinizmu jer ja sam prinuđen vama da oprostim što ste me zaboravili.

Još mogućnosti

Poljoprivreda

Sve što se u Srbiji uzgoji može se prodati van države. Samo predgrađe Moskve ne možemo da zadovoljimo. Ali možemo da zadovoljimo kvalitetom izbirljive potrošače.

Nedavno sam trojici mojih drugova, koji pribogu žive kao i ja (bez primanja, na socijali, bez dece) predložio da kupimo nešto grožđa i ispečemo rakiju. Onako za našu dušu. Litar prepeka – Loze nas je koštao oko 200 dinara (nismo dodavali šećer). Hvalili se mi drugarima rakijom i to je došlo do izvesnog gospodina koji živi van Srbije. Obratio nam se i ponudio 10€ za litar i da mu prodamo sve koliko možemo.

Na ovaj i sličan način iz Srbije godišnje ode i do 500 000 litara KVALITETNE rakije. I to je bolje nego li da voće skapava jer se ne isplati ni brati. Ja znam da je ovo krivično delo. Ali mogu vas ponuditi rakojiom koja je ostala a i kupio sam cipele ove godine. Kožne. Bila neka rasprodaja. Platio sam ih 1500 dinara.

Nisam značajno oštetio državu. Država sama šteti jer nije poslala nikog ni kod onog što nam je prodao grožđe ni kod nas da ponudi nešto zbog čega valja zasući rukave i raditi. Nihilisanje ljudskog rada u Srbiji je veće nego između dva svetska rata a nihilisanje ljudskog života ne zabeleženo na planeti.

Za izvoz rakije u strane zemlje treba jedan pismen ćata i jedan beskrupulozan i nepodmitljiv tehnolog (puni biroi za zapošljavanje i jednih i drugih) Država nek si uzme evro po litru daj proizvođaču pet. Ako država proda samo 500 000l godišnje onda neka se ....

Ista je priča sa svim proizvodima u Srbiji koji mogu da postanu svetski brendovi.

Ø  Neorganizovanost

Ø  Korumpiranost

Ø  Sebičnost

Ø  Egoizam

Ø  Ljuboora

Ø  Zavist

Ø  Nestručnost

Ø  Defetizam

Ø  Destrukcija

Ø  Nihilizam

Morao sam da ilustrujem kompletnu situaciju da bih vam na prostom primeru pokazao kako država može da prihoduje od već postojećeg bogatstva. Ovo je samo delić onoga što Srbija od  6 000 000 ljudi može da ponudi svetu od 7*10⁹  ljudi.

Ovde država treba da prepozna svoju ulogu preuzimanja rizika i da osiguravajuča društva budu u službi naroda Srbije a ne u službi siromašenja naroda Srbije.

Partijsko zapošljavanje

Ovaj izraz je dosledan samom sebi. Ma zaposli sve iz partije ali ti Vučiću kadar imaš do ispred svojih vrata. Nadalje ti poslove obavljaju ljudi koji velikim delom nisu dorasli zadacima koje postavlja radno mesto. Ako su zaslužili nečim da im se plaća daj im penziju čoveče i postavi kvalitetne ljude da obavljaju posao. Zbog tih i takvih nisi uzeo 500 000€ ove godine od rakije i kozna koliko miliona evra od drugih stvari a osiromašio si narod za veličinu uvezenih energenata. Jesi ti punio kasu akcizama ali si praznio džepove jedinom izvoru prihoda. Tvoji izvori su nerealni i na staklenim nogama. Ovo imaš čak i da prodaš u bescenje, nećeš biti na gubitku.

Skloni bre više ove aljkavštine i lezileboviće iz uprava i državnih službi. Sve što si doneo oni izedoše. Nespoobni su da rade. Šefovi su ti katastrofe. Direktori ne umeju da razlikuju miris od smrada. Samo je važno da je on direktor.

Direktori u stranim zemljama odgovaraju celokupnom imovinom a ovi celokupnu imovinu stekoše položajem.

Idi vidi se sa Putinom. I on je okupio svoje tajkune i rekao da rad mora da se plati inače nikad ne može da radi.

Odem na radno angažovanje, odradim 100 sati a onda mi grad velikodušno (sažalivši se na mene) isplati 10 000 dinara posle najmanje tri meseca a nekada se čeka i duže.

Napisao sam ovo ispod očekivanja za mene. Ali to je i bio cilj. Da još neko pročita. Možda. Možda, možda neko otvori oči i malo poživimo i mi obični smrtnici.

Aleksandar Vučić – premijer Republike Srbije

Umesto predgovora

Od postanja srpskog entiteta pa sve do današnjih dana, sva stradanja srba su zanemarljiva u odnosu na stradanje od demokratije savremenog srpskog parlamentarizma. Ove, nazovi političke snage, vazali raznih svetskih moćnika sa uspehom izvršavaju nalog da se srbima zatre trag. Da jednostavno nestanemo i kao pojam i kao nacija. Bez obzira na krilaticu: „Ja sve radim u interesu Srbije...“ naš premijer se sve više ističe u ovom veoma unosnom poslu.

Samo mi je malo mutno da li svi vi shvatate da svi mrze one koji mrze sopstveni narod. Evropska unija se slatko smeje javnim istupanjima u vezi naše integracije sa EU. Pa oni vole sebe i vrlo elegantno će fabrikovati svaku mogućnost da izbegnu državu koja mrzi sopstveni narod.

Karcinom na tumoru mozga

Koliko god ovo zvučalo kao sintagma ili pleonazmična igra pojmova ovo je najslikovitija predpostavka postojanja entiteta zvanog država Srbija.

Analogno organizaciji ljudskog organizma može se pretpostaviti svaka organizacija. Međutim postoje osnovni zakoni koje je priroda postavila pred organizaciju života. Jedna od osnovnih je podela funkcija i saglasnost za neravnopravnost u teleološkoj međuzavisnosti organizovanih celina.

Ako bi država Srbija, analogno ljudskom organizmu imala mozak, onda bi to bila zakonodavna i izvršna vlast otelotvorena u parlament i vladu.

Na jedva 6.000.000 ljudi u državi postoji čak 250 poslanika narodne skupštine i 18 ministarstava.

Kada bi priroda pravila organizam prema ovakvim postavkama, ta prirodna kreatura bi morala da prevaziđe čuvenu Gerniku jer bi se u tom slučaju oči usta i nos ovakvog organizma nalazili na dupetu koje ima zakržljalo stopalo za eventualno kretanje. Mozak bi u tom slučaju bio okružen crevima i drugim unutrašnjim organima. Obzirom da je u takvim uslovima nemoguće uspostaviti encefalnu barijeru svaki izliv prljavštine iz creva bi zauvek ostao u mozgu. Svaka prljavština je opet uslov za stvaranje parazitskih i destruktivnih mikroorganizama a kada to dosadi zdravim ćelijama one počnu da se ponašaju devijantno kao i njihovi novopečeni susedi.

Kako opstanak svakog organizma zavisi od dve osnovne ekonomske postavke: „RASTA i RAZVOJA“, ove devijantne ćelije polako ali veoma sigurno preuzimaju primat u raspodeli neophodnih elemenata za život oslanjajući se na izvor svog tupavog domaćina. Tupavi domaćin je prinuđen da se bori za opstanak pa polako uzima sve karakteristike novonastalog mikroorganizma saučestvujući u otimačini. Dakle, ćelija domaćin postaje neprijatelj svog organizma kako bi opstala ali se sjedinila sa svojim novim saveznikom koji polako prerasta u tumor. E kamo lepe sreće da je tu kraj, nego ona ćelija koja je postala neprijatelj svog tela – karcinom opseda i naizgled pokušava da uništi ćeliju – tumor a u stvari svađajući se sa njom zajedničkim snagama učestvuje u uništavanju kolabiranog organizma.

Prvi tumor – marker  → Vladine agencije

Ovaj tumor države Srbije je veoma vešt u obmanjivanju javnog mnjenja i koristi sva moguća naučna dostignuća da ubedi široke narodne mase u svoje bajke kako bi karcinom – vlada obezbedila nove pare za džabolebaroše zvane vladine agencije.

Karakteristika ovih agencija je u zapošljenim ljudima koji permanentno primaju sredstva reda veličine da živi dvadesetak prosečnih četvoročlanih porodica ili ako se nedajbože ovaj novac kreativno investira da od tih sredstava živi jedna omanja varoš.

Za ove zaposlene opravdano sumnjam da znaju lokaciju koja bi označavala sedište njihovog zapošljenja.

Drugi tumor – marker →Nevladine organizacije

Ovaj tumorčić je pravi razarač delova organizma koji još uvek glupavo veruju da pravda postoji. On se pojavljuje kao CIPIRIPI reklama na TV programu usred neke interesantne emisije(za Riplija ali postoje i takve emisije).

Dakle pojave se, za kratko vreme naprave haos i nestanu da bi se na nekom drugom mestu pojavile u nekom drugom obliku. Ljudi nisu krivi što posle toliko vremena dobiju šansu da zarade neki dinar pa i zanemaruju štetnost onoga što rade. Kad presahnu finansije onda se kriju i beže od ostalih. Ovako se u organizmu čoveka javlja izvesna vučija ćelija.

Do sada smo govorili o pojavama koje su vezane za onaj opisani tumor a sada:

Prvi karcinom - marker→Narodna Banka Srbije

Narodna banka Srbije, nekada osnivač svetske razvojne banke sada je u funkciji obezbeđenja sredstava za siguran rast i razvoj tumora kako bi karcinom mogao da opstane. Na čelo ove institucije možete da dovedete i analfabetu Miku ciganina (onog...znate: „..dobar nam je intenet...a vi kako te“) ona će besprekorno da funcioniše u smislu osiromašenja nacije, rasipanja novca preko stranih banaka u Srbiji, zaduživanja naroda od preko 100 eura u sekundi i opravdavanja svakog izgreda tumor ćelija.

Drugi karcinom – marker →Ministri u vladi Srbije

Dahije Beogradskog pašaluka su imale više duše od ministara u vladi Srbije. Svako ministarstvo shodno svom resoru organizuje akcije u kojima želi da naplati svoje usluge.

Najbolji primer je osnivanje instituta za proveru kvaliteta robe koja se izvozi iz Srbije. Konkretno, snalažljiv srpski narod je našao kanale kako da izveze domaću rakiju a da zaobiđe karcinom – gulikožu vladu kako bi mogla da plaća namete istoj. Tako su počeli da izvoze izuzetno dobru rakiju van zemlje preko prijatelja, poznanika ili kontakata uspostavljenih lično.

Umesto da ova ministarstva obezbede tržište za izvoz rakije i još usput garantuju kvalitet institutom, karcinom ministarstvo hoće da naplati tri puta veću cenu za garanciju kvaliteta rakije od same cene rakije i to od našeg čoveka – našeg seljaka, i još mu preti kaznom. I naš seljak prospe rakiju i možeš samo da mu posečeš šljive kako se karcinom ministarstvo i sprema da uradi preko privatnih izvršitelja.

Treći karcinom - marker→Privatni izvršitelji

Obzirom da sam u godinama u kojima je teško daoći do posla, uspeo sam da se ubacim da u odrđenoj obrazovnoj ustanovi honorarno predajem u svojstvu višeg predavača. Kada nikakav kućni budžet dopunjavate sa 30 – 40. 000 dinara godišnje onda je to manje od 5.000dinara mesečno. Da bih i tu siću mogao da koristim morao sam da otvorim tekući račun.

Obzirom da sam izostajao sa plaćanjem mesečnih obaveza od .8000dinara privatni izvršitelji su prvo poslali ustanovi u kojoj sam honorarno radio da isplate moja dugovanja. A našli su me na osnovu onog tekućeg računa koji sam otvorio. Pošto su moja primanja ispod sume koju dugujem ostao sam i bez ovog honorarnog posla.

Ovih dana su mi se navukli i u kuću pod pretnjom da će da mi popišu stvari. Tog trenutka sam imao neke obaveze ali baš bi ih pustio da vidim kako će da napabirče 100 i kusur hiljada dinara od mojih nepokretnosti.

Pa nek mi uzmu i ovaj televizor marke WEG, i ovaj računar bez kućišta koji sam sam sklapao i nek nose. Nek žive tumor i karcinom.

Obraćao sam se i ja socijalnim službama iako me je dugo vremena bilo sramota da zvanično postanem socijalni slučaj, ali odbili su me. Ja sam srbin. Da sam ciganin tu problema nema.

Četvrti karcinom – marker → Sudstvo

Najviše što bi ovde trebalo reći je leglo kriminala i kolevka savremenih robovlasnčkih odnosa.

Peti karcinom - marker → Zdravstvo

Molim boga svakog dana da sam zdrav i s vremena na vreme odem do crkve da se pomolim za svoje i zdravlje svih vas.

Suvereni vladar karcinomom na tumoru mozga

Politička sramota u javnim nastupima

Ja sam stvarno zapanjen da jedan prvi ministar u zemlji ima tako malo znanja o političkim istupima. Umesto da se ponaša politički zrelo on pravi talk-show od konferencije za štampu koju je sam sazvao. Svađa se sa novinarima, pada na provokacije i u vatri pokušava da se izvuče na sumnjivu elokvenciju. Kada svemu tome doda da radi u interesu građana Srbije, to izgleda tako komično da se i seljaci koji su takođe građani srbije slatko nasmeju iako misle da se obraća samo ljudima koji žive u gradovima.

Pa popi čoveče neki valijum ili uzmi neku hemiju od Čede i obrati se novinarskim vucima kao premijer umesto kao smušeni školarac na roditeljskom sastanku.

Železara Smederevo

Šta ovde dodati osim čuvene rečenice : „Šta reći“!?

Gulikoža

Ako mi već šalješ privatne izvršitelje prvo mi pošalji na vrata ljude koji će da mi ponude posao kojim ću mesečno da zaradim minimalnu potrošačku korpu. E ako to odbijem onda mi pošalji vukove na vrata pa nek nose televizor. Drugo i nemam.

Eto, toliko od mene. Odo` sad da obrišem prašinu sa mog WEG-a i da malo priuredim ovaj računar, da me bude manje sramota kada mi ga budu uzeli ovi isceđivači duša od privatnih izvršitelja. I to ću da dam našoj vladi karcinomu na tumoru. Neka uživaju.

Александар Вучић – премијер Републике Србије

Уместо предговора

Од постања српског ентитета па све до данашњих дана, сва страдања срба су занемарљива у односу на страдање од демократије савременог српског парламентаризма. Ове, назови политичке снаге, вазали разних светских моћника са успехом извршавају налог да се србима затре траг. Да једноставно нестанемо и као појам и као нација. Без обзира на крилатицу: „Ја све радим у интересу Србије...“ наш премијер се све више истиче у овом веома уносном послу.

Само ми је мало мутно да ли сви ви схватате да сви мрзе оне који мрзе сопствени народ. Европска унија се слатко смеје јавним иступањима у вези наше интеграције са ЕУ. Па они воле себе и врло елегантно ће фабриковати сваку могућност да избегну државу која мрзи сопствени народ.

Карцином на тумору мозга

Колико год ово звучало као синтагма или плеоназмична игра појмова ово је најсликовитија претпоставка постојања ентитета званог држава Србија.

Аналогно организацији људског организма може се претпоставити свака организација. Међутим постоје основни закони које је природа поставила пред организацију живота. Једна од основних је подела функција и сагласност за неравноправност у телеолошкој међузависности организованих целина.

Ако би држава Србија, аналогно људском организму имала мозак, онда би то била законодавна и извршна власт отелотворена у парламент и владу.

На једва 6.000.000 људи у држави постоји чак 250 посланика народне скупштине и 18 министарстава.

Када би природа правила организам према оваквим поставкама, та природна креатура би морала да превазиђе чувену Гернику јер би се у том случају очи уста и нос оваквог организма налазили на дупету које има закржљало стопало за евентуално кретање. Мозак би у том случају био окружен цревима и другим унутрашњим органима. Обзиром да је у таквим условима немогуће успоставити енцефалну баријеру сваки излив прљавштине из црева би заувек остао у мозгу. Свака прљавштина је опет услов за стварање паразитских и деструктивних микроорганизама а када то досади здравим ћелијама оне почну да се понашају девијантно као и њихови новопечени суседи.

Како опстанак сваког организма зависи од две основне економске поставке: „РАСТА и РАЗВОЈА“, ове девијантне ћелије полако али веома сигурно преузимају примат у расподели неопходних елемената за живот ослањајући се на извор свог тупавог домаћина. Тупави домаћин је принуђен да се бори за опстанак па полако узима све карактеристике новонасталог микроорганизма саучествујући у отимачини. Дакле, ћелија домаћин постаје непријатељ свог организма како би опстала али се сјединила са својим новим савезником који полако прераста у тумор. Е камо лепе среће да је ту крај, него она ћелија која је постала непријатељ свог тела – карцином опседа и наизглед покушава да уништи ћелију – тумор а у ствари свађајући се са њом заједничким снагама учествује у уништавању колабираног организма.

Први тумор – маркер  → Владине агенције

Овај тумор државе Србије је веома вешт у обмањивању јавног мњења и користи сва могућа научна достигнућа да убеди широке народне масе у своје бајке како би карцином – влада обезбедила нове паре за џаболебароше зване владине агенције.

Карактеристика ових агенција је у запосленим људима који перманентно примају средства реда величине да живи двадесетак просечних четворочланих породица или ако се недајбоже овај новац креативно инвестира да од тих средстава живи једна омања варош.

За ове запослене оправдано сумњам да знају локацију која би означавала седиште њиховог запослења.

Други тумор – маркер →Невладине организације

Овај туморчић је прави разарач делова организма који још увек глупаво верују да правда постоји. Он се појављује као ЦИПИРИПИ реклама на ТВ програму усред неке интересантне емисије(за Риплија али постоје и такве емисије).

Дакле појаве се, за кратко време направе хаос и нестану да би се на неком другом месту појавиле у неком другом облику. Људи нису криви што после толико времена добију шансу да зараде неки динар па и занемарују штетност онога што раде. Кад пресахну финансије онда се крију и беже од осталих. Овако се у организму човека јавља извесна вучија ћелија.

До сада смо говорили о појавама које су везане за онај описани тумор а сада:

Први карцином - маркер→Народна Банка Србије

Народна банка Србије, некада оснивач светске развојне банке сада је у функцији обезбеђења средстава за сигуран раст и развој тумора како би карцином могао да опстане. На чело ове институције можете да доведете и аналфабету Мику циганина (оног...знате: „..добар нам је интенет...а ви како те“) она ће беспрекорно да функционише у смислу осиромашења нације, расипања новца преко страних банака у Србији, задуживања народа од преко 100 еура у секунди и оправдавања сваког изгреда тумор ћелија.

Други карцином – маркер →Министри у влади Србије

Дахије Београдског пашалука су имале више душе од министара у влади Србије. Свако министарство сходно свом ресору организује акције у којима жели да наплати своје услуге.

Најбољи пример је оснивање института за проверу квалитета робе која се извози из Србије. Конкретно, сналажљив српски народ је нашао канале како да извезе домаћу ракију а да заобиђе карцином – гуликожу владу како би могла да плаћа намете истој. Тако су почели да извозе изузетно добру ракију ван земље преко пријатеља, познаника или контаката успостављених лично.

Уместо да ова министарства обезбеде тржиште за извоз ракије и још успут гарантују квалитет институтом, карцином министарство хоће да наплати три пута већу цену за гаранцију квалитета ракије од саме цене ракије и то од нашег човека – нашег сељака, и још му прети казном. И наш сељак проспе ракију и можеш само да му посечеш шљиве како се карцином министарство и спрема да уради преко приватних извршитеља.

Трећи карцином - маркер→Приватни извршитељи

Обзиром да сам у годинама у којима је тешко доћи до посла, успео сам да се убацим да у одрeђеној образовној установи хонорарно предајем у својству вишег предавача. Када никакав кућни буџет допуњавате са 30 – 40. 000 динара годишње онда је то мање од 5.000динара месечно. Да бих и ту сићу могао да користим морао сам да отворим текући рачун.

Обзиром да сам изостајао са плаћањем месечних обавеза од .8000динара приватни извршитељи су прво послали установи у којој сам хонорарно радио да исплате моја дуговања. А нашли су ме на основу оног текућег рачуна који сам отворио. Пошто су моја примања испод суме коју дугујем остао сам и без овог хонорарног посла.

Ових дана су ми се навукли и у кућу под претњом да ће да ми попишу ствари. Тог тренутка сам имао неке обавезе али баш би их пустио да видим како ће да напабирче 100 и кусур хиљада динара од мојих непокретности.

Па нек ми узму и овај телевизор марке WEG, и овај рачунар без кућишта који сам сам склапао и нек носе. Нек живе тумор и карцином.

Обраћао сам се и ја социјалним службама иако ме је дуго времена било срамота да званично постанем социјални случај, али одбили су ме. Ја сам србин. Да сам циганин ту проблема нема.

Четврти карцином – маркер → Судство

Највише што би овде требало рећи је легло криминала и колевка савремених робовласнчких односа.

Пети карцином - маркер → Здравство

Молим бога сваког дана да сам здрав и с времена на време одем до цркве да се помолим за своје и здравље свих вас.

Суверени владар карциномом на тумору мозга

Политичка срамота у јавним наступима

Ја сам стварно запањен да један први министар у земљи има тако мало знања о политичким иступима. Уместо да се понаша политички зрело он прави talk-show од конференције за штампу коју је сам сазвао. Свађа се са новинарима, пада на провокације и у ватри покушава да се извуче на сумњиву елоквенцију. Када свему томе дода да ради у интересу грађана Србије, то изгледа тако комично да се и сељаци који су такође грађани србије слатко насмеју иако мисле да се обраћа само људима који живе у градовима.

Па попи човече неки валијум или узми неку хемију од Чеде и обрати се новинарским вуцима као премијер уместо као смушени школарац на родитељском састанку.

Железара Смедерево

Шта овде додати осим чувене реченице : „Шта рећи“!?

Гуликожа

Ако ми већ шаљеш приватне извршитеље прво ми пошаљи на врата људе који ће да ми понуде посао којим ћу месечно да зарадим минималну потрошачку корпу. Е ако то одбијем онда ми пошаљи вукове на врата па нек носе телевизор. Друго и немам.

Ето, толико од мене. Одо` сад да обришем прашину са мог WEG-а и да мало приуредим овај рачунар, да ме буде мање срамота када ми га буду узели ови исцеђивачи душа од приватних извршитеља. И то ћу да дам нашој влади карциному на тумору. Нека уживају.