Видим, ових дана ти баш раде о глави. Није пријатно али добро је знати. Е, видиш, незгодно је кад не знаш...ко, како, када и на који начин је уплетен у нарушавање твоје безбедности. То је само зато што ти ови твоји аналитичари, који се баве читањем ових блогова, веома површно, са ускраћеним смислом, преносе оно што овде прочитају. Узми пола сата паузе да прочиташ. Можда сконташ. Кажеш да ниси глуп! Бар ти, као декларисани и експонирани русофил, можеш да разумеш гордост и предрасуде. Па што се ували у све то?
Врло је просто. Сваки систем се гради баш као што си и почео. Из темеља. И лепо си кренуо све док нису почели да ти говоре да си негде ставио превише арматуре, да је то непотребно...и шта сад?! Подупиреш зидове да би ти задржали недовршен кров.
Основа сваког система је телеолошка међузависност елемената (В. Вученовић,. Економски факултет Београд).
То значи да сви елементи система имају оправдану сагласност за неравноправност!
И када ти, на местима са високом одговорношћу, поставиш искомплексиране, Данинг—Кругеров-им ефектом обдарене људе без интегритета, шта очекујеш? Да ће систем функционисати? Неће! Него ћеш и ти као и сви твоји претходници на пиједестал за пљување. Јер њихова неспособност и неразумевање синергичног деловања воде у редове, безнадежна и мукотрпна чекања на све што се завршава са два десна клика мишем за компјутер. И ето ти еталона за подршку мишљења која само врше деструкцију. Само зато што људи бесконачно чекају на најједноставнији папир из катастра, општине, суда, МУП-а.
Читава једна генерација људи ти је остала без посла и довија се на све могуће начине да се докопа пензије. Шта овде очекујеш? Па ко ће да чека да се неко смилује да му понуде посао с бироа. Раде људи. Поштени. Али раде на црно. Па, послодавцу се исплати да не плаћа порез а као не пријављеном не мора ни плату да му исплати. ....шта од овога очекујеш?! Да ће неко да ти каже: „Вучићу, цвете мој“!
Ти си изградио тај систем који те сада нишани од негде. Ја нисам тај. Ја сам нишанио кога треба. И био сам добар у томе и најжалије је да колико год пута сам рекао да никад више нећу стати у одбрану земље ипак ћу бити ту и на страни мог народа. МОГ НАРОДА. Тог истог народа који има мање права него националне мањине у сопственој земљи.
Ти си изградио све ово. И, сад би да се склониш. Сад мораш мало боље да сагледаш ствари око себе и око државе. Јер, оног тренутка када се протежира спорадично и у заиста изузетним случајевима по било ком питању, неће постојати ни једна цев уперена у тебе. Овако, незадовољство тера у страх за сутра, страх тера у очај а очај у бес. Мало је оних који ово не пролазе. Они су исто твоја творевина. Обезбеђени су до петог колена и то из времена када сам се ја борио за српство а они згртали богатство.
Тебе су гаћали каменицама па те је обезбеђење однело на рукама. Е, баш да ти не кажем чиме су све мене гађали...али и ти ме гађаш
Да ли сам и у једном обраћању теби рекао да нешто треба да ми даш?! Не! Само сам тражио да нормално живим и радим и да не постоје неформални облици управљања, јачи и бескрупулознији од формалних! И замисли где се ти неформални облици управљања налазе! У твојим формалним владајућим елементима. То куче је сад окренуло зубе према теби и ти и даље не видиш шуму од дрвета.
И сада, кад си можда отворио очи, покажи мало поштовања према нама ратним ветеранима. Нисмо се снашли у земљи у којој владају људи чија елоквенција не прелази оквире малих огласа. Дај нам шансу да решимо пропуштено за ове мрачне периоде.
Не дозволи да ти насилници владају земљом а да се ти саириш и ограђујеш од тога. Стави их тамо где им је место и опозови дозволу нечастивом.
