Malopre sam izašao iz taxi vozla u kome sam imao neobičan razgovor sa vozačem pomenutog.
Čak, ni kada sam mu predočio kompetencije da demantujem upotrebu zvučnog topa na protestima 15.03 u Beogadu, on je nastavio da tvrdi, kako reče: „ Vučič je hteo da izazove građanski rat jer mu ne odgovara mir da zadrži vlast“.
Naravno, počevši od činjenice da je vokabular ili izbor reči (skroman) a zatim način konstrukcije rečenica, pomenutog taksuste, inicirao skromniji stepen obrazovanja preko pokušaja da me ubedi da je građevinski inžinjer dodavši da se konstrikcije ispituju zvučnim talasima, pardon zvukom, otvorio je novo polje za razmišljanje.
Građa nezadovoljstva
Pre svega, iz ovih i još nekih razmenjenih rečenica sa pomenutim taksistom, uočava se nedvosmislen animozitet prema svemu što je u suprotnosti sa nekim izgrađenim stavom. Ne neprihvatanje. Mržnja. Sve što je u suprotnosti sa njegovim stavom i mišljenjem, ne postoji.
I naravno, lucidna rečenica: „Ne možemo mi da pričamo o tome jer ti ne razumeš“.
Jedino što ne razumem je da su moje ekspertske kompetencije ispod njegovih zabluda i da ne nalazim smisao u tome da realno i racionalno mogu da iznesem činjenice. Jer takav stav se poistovećuje sa ljubavlju prema Vučiću i njegovom režimu i njemu naklonjenim televizijama...ne medijima...
Kada ga upitah: „Kako vi znate da je upotrebljen zvučni top“? „Jeste li bili u Beogradu u vreme protesta“?
Odgovor je bio za momentalni prekid razgovora: „Ma jedna žena mi je rekla da je bila kod Londona i da još uvek ima mučnine i povraća. Četrdesetoro, ma kakvi, više od toga, ljudi se je javilo na pregled sa istim simptomima! I zamisli! Nisu hteli da ih pregledaju“.
Za dotičnog gospodina i sve koji misle slično:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%BE%D0%BF
Dakle, ako se ljudi služe naučnim metodama sa hipotezama i njihovim demantima odnosno dokazivanjima – dovoljno je.
Ali, sada moramo, na isti način, da objasnimo građu zablude.
Apsolutno nerazumevanje ekonomske politike, nacionalne politike i upravljanja državom
Osnovi ekonomije govore o novostvorenoj vrednosti:
Ko razume, shvatiće dve stvari: zarada ili profit je ostvariv samo kao ljudski rad u proizvodnji i da sve uslužne delatnosti troše zaradu ostvarenu u proizvodnji. To je novostvorena vrednost. Uloženi ljudski rad u procesu proizvodnje.
Investitor kupuje sirovine i ljudski rad pre realizacije na tržištu. Ako mu posle toga ne ostane ništa ili je čak na gubitku on više tu ne investira. Ako ostvaruje profit sam odlučuje šta će raditi sa njim.
Fiskalna politika, jedne zemlje, oporezuje njegovu zaradu jer mu obezbeđuje da zaradi. Od toga plaća sve neprofitabilne poslove. To se zove budžetski deficit. Kad od svog poreza i povraćaja investicija odbije sve one koji rade u toj državi a ne prave profit već samo troše.
Ma ne mogu više...ovo se uči do drugog razreda srednje škole. Ko ovo ne zna nema nikakvog prava da priča o kreditnom zaduživanju zemlje, o investicijama o infrastrukturi. Ko bez imalo kompetencija diskutuje o bilo čemu ovakvom i meša se u politiku (čitaj: „lupa gluposti“), skloniti iz žiže javnosti a ako nastavi, njegovo eksponiranje proglasiti krivičnim delom. Ne verbalni delikt nego kao:
„zlonamerno širenje dezinformacija u cilju stvaranja panike i nanošenja štete državi“.
Hoću da znam koji to balavac mi ne dozvoljava da se slobodno krećem po državi za koju sam 5 godina krvario. Hoću da znam sve te iz plenuma i njihove kompetencije da mi prekrajaju moja prava. To je krivično delo opštih razmera i hoću da ih tužim za uskraćivanje mojih sloboda koje sam krvlju branio.
Ostale podvedite pod zavedene od strane plenumača i daj, brate mili da živimo. Nema više razloga da se pribojavamo nićega. Verujem u tvoje rasuđivanje ali verujem i u moju slobodu i neće mi neotesani balavci krojiti ulice i delove države po kojima mogu i po kojima ne mogu da se krećem.
Kakva god da je građa zablude, mora se izbiti iz usijanih glava.
