Новогодишња честитка Александру Вучићу и Ани Брнабић

 

 

Поштовани председниче републике и председниче владе Србије. Пошто сам сагледао све своје расположиве опције за живот и рад, реших да вам се обратим са једном молбом која ће обухватити један добар део популације у Србији. Ипак екстремне захтеве ћу задржати само за себе.

Наиме, имам 55 година (за неки дан 56), разведен без, деце. Недостаје ми мастер рад на машинском факултету у Нишу, тако да имам само VII степен стручне спреме. На социјалној сам помоћи од око шест хиљада динара, повремено, када има потребе, возим такси (непријављен) јер нема могућности за пријаву, предавао сам информатику на Радничком Универзитету и све то за неку ситну надокнаду…

Како је почела ова пандемија, нема никаквог посла у изгледу. Рачуни се гомилају а извршитеље уопште није брига за овакву ситуацију. Чак су и банке одобриле грејс период за отплату кредита…

Дошли људи у попис, раде свој посао и немам замерке на њихов рад. Колоквијално сам поставио питање да ми се прво понуди неки посао како бих могао да макар покушам да измирим дуговања. Одговор је: „То је закон а то није наш посао…једноставно тако је“.

У попис су ушла два јефтина телевизора, бицикл, усисивач и веш машина…

Када си дошао на власт, прво си обезбедио финансије из пензионог фонда, са јединог места на коме си и могао да узмеш новац. Новац је неопходан за функционисање било које социјалне категорије. Новац си паметно употребио... имам пар примедби али је боље но што је било…

Ја не тражим од вас двоје да ми дате новац да ја живим. То је сулудо. Ја од вас тражим шансу да живим.

У Хрватску више не могу ни у транзиту. Где год сам био као официр, бранио сам српство. Наравно, неко је, кога боли брига за нас ратнике, рат у Хрватској и Босни прогласио мирним дешавањима. Отишао сам да полажем за Е категорију како бих могао, возећи било где, да зарадим за живот и можда да платим заостала дуговања. Задужени за полагање ми после трећег полагања рече да своје неискуство надокнађујем пажљивом вожњом и да не може да ме пусти. Глупи ја, не питах, шта треба да положим…

Дакле, „у небраном сам грожђу“; узеће ми телевизора, бициклу, усисивач и веш машину и ја ћу вероватно после тога бити економски јачи за испуњавање својих обавеза.

Савез бораца нам је узео по двеста динара и од тада – ништа.

Биће, биће, биће… Ја, кад умрем, не треба ми ништа. А све ово што се дешава око мене, понајмање личи на живот.

Не кажем да сам сваки пут, у животу, донео исправну одлуку али ми покажите оног ко јесте.

Имам предлог за вас. Честитам вам наступајуће празнике и ако уз пут, не стигнете да се позабавите нама, које нико неће да запосли, који немамо никаква примања, барем што се мене тиче, молим вас да извршите једну еутаназију над мојом маленкошћу јер сам превелика кукавица да се сам убијем. Овако, изненадите ме. Ко сам иначе ја, што сам „крварио гаће“ у име српства, што нисам побегао од ратова…небитан сам да би се позабавили са мном.

Ана и Александре не посустајте сада

Не бирамо ситуације које нас затичу али можемо да бирамо однос према њима

Почни да управљаш народом. Сада си му потребан. Генерали после битке само измишљају могућности али суочени са претњом реагују. Овај народ није спреман да сам донесе квалитетну одлуку јер има превише кукавица, полтрона и улизица које су својим односом са ситуацијом бирали лакше путеве са већим бенифицијама. Суочени са оваквим проблемом понашају се себично, неодговорно па чак и прилично нерационално, да не кажем веома глупо. Нека буде да су у одређеном тренутку ови људи били потребни. Сада су ти баласт. Мораш да их склониш у други план. Они се најлакше „примају“ на гласине и невероватно заразно их шире.

Када си суочен са неодрживим алтернативама треба да размотриш своје императиве.

Објасни да је интерес очување популације кроз победу заразног вируса.

Доктора Кона, човека са интегритетом, потпомогни једним или двома особама који ће лакше превести народу његову способност да са мало речи каже јако пуно. То је одлика предавача, професора који на тај начин стичу увид у то ко колико запажа „свако зрно“ знања и искустава колико тај човек може да пружи.

Народ нам је неписмен и пун насилника. Они су постали такви јер се превише плаше. Незнање их држи у страху а бес их ослобађа.

Спонтано знање за широке народне масе (оно што не садржи изразе као што су коморбидитет, летални исход исл) може се постићи са мало више простих речи.

Верницима дај посебну алтернативу да са терасаи прозора посматрају шетњу свештеника уз обезбеђење. Нека људи на својим прозорима и терасама држе свеће упаљене.

Ани Брнабић и Александру Вучићу

Морао сам да вам се обратим и надам се да неко редовно прегледава блогове и сајтове...има разлога да прочитате и ово.

1.     Престаните да се правдате

Као врховни командант оружаних снага, ви немате зашто да се правдате за доношење било какве одлуке. Образлагање је такође непотребно. Говорим као ратни ветеран који никада није мислио да ће једног дана бити  ратник и војсковођа. Хтео сам само да будем официр и сматрао сам да ћу тако дати највиши допринос очувању мира једне прелепе земље...то што је се касније догодило имало је своје последице по мене али онога тренутка када сам требао да водим војску у неизвесност живота и смрти, нисам оклевао. Нашао сам начина да ми безрезрвно верују чак и када сам у њиховим очима видео само страх, неповерење и жељу да су негде на неком другом месту. Нисам се правдао ни за једну једину одлуку. А сами нека вам кажу кроз шта смо све прошли. И сви смо дошли кући! Живи!

2.     Када сам схватио да сам официр

Била је ноћ, не дуго пре рата у Хрватској. Био сам дежурни официр. Кренуо је земљотрес. Изашао сам у ходник и видео војску како провирује кроз врата. Збуњени као и ја. Тихо сам проговорио пожарнима да дају војсци борбену узбуну. Наоружање и опрема! Облачите се када изађете ван на зборно место.

Ако сам ја могао да се саберем у неколико секунди, па саберите си ви већ недељу дана. Схватите да нисте дужни никоме да се правдате за донете одлуке или за одлуке које ћете тек донети.

Сви су се касније сложили да је то била једина могућа нормална одлука. Ја то нисам научио на академији нити иједна књига пише о томе. Једноставно сам реаговао.

3.     Схватите да водите Земљу и народ

Увек ће бити оних који сумњају у ваше одлуке, којима неће бити право, који ће се позивати на све исвашта. То није ваш проблем. Нотирајте и не обраћајте пажњу сем уколико постоји заиста основа да се осврнете.

Вучићу, ви сте врховни командат а Ана, премијер, командир команде штаба. Директни наредбодавац и контрола извршења наређеног и ту престаје било који коментар.

4.     Земља је у рату

Рат је позната категорија свакоме од нас. Али ако се не види непријатељ то не значи да нема рата. Не могу ја да те научим шта треба да урадиш како би из овог рата изашао као победник али је сигурно да могу да ти пренесем нека искуства.

Као прво, неодлучне сам склањао на тривијалне позиције. Оне са „бољим стомаком“ сам гурао у ватру. Додуше, углавном сам знао све о њима.

Нисам дозволио ширење гласина и причање без везе. Ослањао сам се на вештине које су ми сами предочили. Тако се је смањивао страх а повећавала борбена спремност. Нисмо се ругали уплашенима. Говорио сам да су њихови задаци кључни иако нису били излагани непосредној опасности.

Стално, перманентно и непосредно извиђање и прикупљање информација о свему: од временских и метео услова до физиолошких потреба. Чак су у прекидима борбених дејстава, војници један другог посипали како би опрали делове тела који се стално зноје и који могу да угрозе поједнице или групу.

Могу само да замислим колико ће ово звучати некоме глупо али ја сам моје војнике довео кући! Живе и здраве!

5.     Концепција и Доктрина

Концепција, некада је била замисао о наоружаном народу а доктрина општенародни одбрамбени рат.

Е овде постоји једна зачкољица а то је да је основни решавајући вид борбених дејстава НАПАД.

Како извршити напад на невидљивог непријатеља!? На вирус који преносе људи један другоме.

5.1.Дигресија

За последње две недеље, пристигло 300.000 људи из иностранства, са подручја потенцијалне заразе вирусом. До овог тренутка, потврђена је инфекција код 173 особе.

Хајде да мало прочешљамо епидемију као појам. Она сама по себи даје слику далеко лошију него што стање показује. Очекује се много више и због обзирности нећу да лицитирам.

Досадашње мере су добре али знате и сами да су недовољне. Ни потпуно укидање слободе кретања неће зауставити страх и панику ако се не крене у један мали, макар привидан напад.

Он би требао да се састоји од могућности тестирања таргетираног дела популације на вирус и то на терену. Веома тешко али сигурно изводљиво.

6.     Помоћ здравственом систему

Само са лекарима на бироу, ја могу мој Ниш да оградим барем једном. Ето помоћи. Нису они ништа заборавили и то су такође могли да буду изврсни лекари код нас. Ето људских квалификованих ресурса. Да не причам о помоћном медицинском особљу. Остаје само питање тестера на вирус и можете да ставите под контролу шта год вам је воља.

Поздрављам све што је до сада урађено а као бивши официр додајем да увек може боље и више.

Наравно, морате да узмете у обзир и могућност да инфекција долази само случајно. Безбедњаци на терен.

7.     Епилог

Ја, лично, не спадам у угрожену категорију, али многи људи из мог комшилука нису исте среће. Према томе ово не радим, јер се лично плашим. Напротив. Ово пишем јер сматрам да сте у одличној позицији да очувате популацију и обезбедите раст и развој у будућности.

Нека вам моја искуства бар мало помогну у томе.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!