Данас, у очи великог хришћанског празника, васкрсења Христовог, драгстори и продавнице у мом комшилуку су били препуни људи који су у последњи час прибављали намирнице и потребштине како би што мирније провели тај значајни хришћански празник. Људи које углавном знам. Но било је и оних који се само понекад срећу ту и тамо а и оних који су чули за ниске цене у овом делу града ... међу њима, човек, чије године нисам баш успео да проценим како треба али сигурно је превалио педесету, са оним тупавим погледом пензионера приправника, који никако да се навикне да не устаје у одређено време и не види шта се све дешава у граду док је он на послу. Ко зна када је задњи пут примио плату, и ко зна ко му је све закачен за цркавицу од пензије, за коју по закону, мора да сачека једно пет - шест месеци (понекад се и јако одужи). Натмурен, задихан (вероватно је дошао пешице са Булевара), раздрљене кошуље и неочешљане косе.
Све момке и девојке који раде у том драгстору, познајем јако дуго да се чак и поздрављамо када се сретнемо негде у граду. Знам да, за никакву пару, раде и по десет дванаест сати (не верујем да неко од њих има плату већу од 16000 и да ли је икада примио целу). Неки су и завршили високе школе али морају да издржавају клинца који се појавио изненада после неке тако дуго очекиване журке и тако...
Момци, за мене младићи, веома су вредни и стално сецају неке гајбе џакове палете и триста чуда. Ретко сам их затекао не ознојене и не зајапурене а да не причам колико пута сам их у пролазу поздравио док су носили неке гајбе. Девојчурци, а можда и удате жене, не знам, по васцели дан су или за касом или слажу рафове, најчешће чучећи или савијене до пода. Знам неколико ситуација у којим нису били криви а били кажњавани умањењем и онако малих плата. Једноставно, била се поткрала нека грешка у књиговодству и они ни криви ни дужни раде џабе.
Када су открили грешку у књиговодству њима су се само извинили а паре нису могли да им дају због књижења. А они, сироти где ће? Морају да раде.
Елем, данас сам стајао у реду за касу, када је онај малопре описани чикица почео да хистерише:
- А када си се пријавио за посао рекао си да све знаш да радиш а сада шта? А?
Чуо сам како се један од момака, пријатним гласом, обраћа оном чикици:
- Појединачну робу узимате сами из рафова а велика паковања ћемо вам донети када будете стигли на ред за касу...
- Ма откуд знам, комшија, него шта му могу?! Да га напсујем и изгубим посао?!
- Али он није газда, зар не?
- Ма јок.
- Па, извини, што ти се онако чепио без везе?
- Ма немам поима, комшија.
- Извините, господине, зашто сте онако изгрдили оног момка малопре.
- Ништа ова деца не знају да раде.Ништа! Само држе руке у џепове и причају приче.
- Мислите на ове момке из драгстора?
- Па дабоме. На кога другог?!
- А ви сте их примили на то радно место или... сте им можда помогли да дођу до тог радног места?
- Ма ко си бре па ти да ме затркујеш'? Шта ти није јасно?
- Није ми јасно да ли сте само пензионер или обична сељачина кога ни жена ни деца не могу више да трпе па сте дошли да вичете овде на људе који не смеју да зину да не би остали бес посла.
- Кој си бре па ти?
- Ко сам ја није важно. Важно је да знаш да су ти момци и те девојке у таквом јадном положају јер стe их ти и слични теби довели ту где јесу и још имаш образа да се издиреш на њих. Буди срећан, што те неко из оног реда није патосирао.
- Да нећеш можда ти да ме патоситаш? Је ли?
- Ти си чича довољно ударен да не видиш шта си оставио у аманет својој деци а она ти ништа нису крива. Боље нађи неког пса па му се дери до бесвести ... ако те не туже ови из друштва за заштиту животиња. Да, да чича, ово је оно што си свима нама оставио и сад ти смета то што неко ко има завршен факултет ради као разносач гајби за ситну надницу.
- Ма иди бестрага....!
