|
Čak ne znam ni odakle da počnem. Možda rečima ohrabrenja za sve što si radio do sad.
Ne treba čak ni da kažem da sam fasciniran svim tvojim odlukama i primećivanjem da se osloniš na narod umesto na institucije u toku ove smešne, obojene revolucije. Da, sada postaje smešno jer je dobila konotaciju koja nije baš obavila neki učinak ali je napravila veliku štetu.
Nisam ja neki pametnjaković ali ja nešto vidim zato što se nalazim na mestu gde ljudi ne vide druge stvari osim onih stvari koje oni žele da vide odnosno koje im se predstave i sa svojih pozicija mogu da vide.
Fasciniran sam tvojom idejom da siđeš u narod i da čuješ šta, ko, kako, gde vidi ali i koliko god da gledaš ne vidiš ono što treba da vidiš a to je esencija tog srpskog bića. To je onaj seljak, to je njegov pogled na svet, to je njegova odluka da radi nešto ili da ne radi nešto; to je njegova odluka da živi bolje a ne da sedi na selu, da ne zna šta dalje i da ne zna šta donosi sutra. Da vidiš gde počinje rezignacija seljačke duše i gde počinje prava Srpska hrabrost ona koja može da napravi takve podvige koje niko ne može ni da zamisli.
Ako hoćeš da vratiš sjaj selu, moraćeš da uradiš ono što su uradili, recimo, austrijanci, belgijanci, Holanđani... Oni su napravili jednu veliku stvar za seljaka a to je da su mu dali ono što mu mi ne dajemo. A to su uslovi života slični kao u gradu. Da ima kanalizaciju da ima uslove koji mu omogućavaju da ne mora da razmišlja da se seli iz sela u grad jer se u selu teško živi.
Uvek sam pokušavao da vidim šta se nalazi iza horizonta i to mi je dalo mogućnost da imam alate sa kojima mogu da pretpostavim nagađam a možda čak i predvidim neke događaje. Nisu to moji alati to sam pokupio usput od mnogih ljudi. Od mnogih učenih ljudi, od pametnih ljudi... jednostavno skupljao sam pametne ideje.
Da ne tupim mnogo: u kratkim crtama
Mi smo poljoprivredna zemlja: unapredi poljoprivredu, unapredi život srpskog seljaka i dobićeš siguran oslonac u proizvodnji hrane za svoju zemlju.
Tu nema hiperprodukcije. Hrane nikad dovoljno na ovoj planeti.
Subvencioniši seljaka i daj mu razloga da ostane na selu.
Daj razlog ljudima da se vrate na selo.
Radnik u proizvodnji mora da se plaća po vremenu angažovanja a ne po učinku.
Poslodavac je dužan da obezbedi posao i ravnomerno angažovanje radnika u dužem vremenskom periodu kako ne bi uništio radnika.
Radnik u proizvodnji ne može da bude odgovoran za realizaciju proizvoda na tržištu.
Radniku se mora platiti radno vreme. Jer je bio angažovan i nije mogao da radi ništa drugo.
Makroekonomski potezi:
- stvaranje dve ili tri velike sanitarne deponije praćenje primarnom i sekundarnom selekcijom otpada, izgradnjom digestora i gasnih generatora na bio gas (prljav je. Prećišćavanje košta mnogo ali se isplati ako se odmah upotrebi) i postrojenja za sekundarnu selekciju otpada. To bi rešavalo trenutne, divlje odlaganje otpada na 70 - 100 godina.
Nastavak sa otvaranjem rudnika litijuma, vertikalno povezivanje sa proizvodnjom domaćeg hibridnog vozila u tri kategorije: narodni auto, limuzina i SUV.
Gde su nam stručnjaci za nuklearne reaktore? Trebamo bar dve mini nuklearne elektrane za narednih 80 - 100g. Kako se razvijamo, trebaće više ali smo mirni za duži period.
Neto sadašnja vrednost, ovakvih ulaganja vraća se za minimum 10 - 15 godina. Osiguraj normalne ljude u vlasti ...
E tu mora da radi onaj Gideonov mač. Univerziteti, obrazovne ustanove i sudstvo. Narod će te blagosiljati.
Digitalizacija i izbacivanje papirologije. Neću čak ni da ti kažem kako izgleda kad odeš po saobraćajnu dozvolu. Nije ni čudo što su oni ljudi, tamo tako drski i neljubazni.
Administrativna podrška narodu. Redovi, redovi, redovi...beskrajna čekanja u redovima. Penzioneri idu da se ispričaju u tim redovima...
Neljubaznist administrativnih radnika i kult šaltera. Tačno mogu da prepoznam čoveka na ulici koji radi na šalteru. Nosi specifičnu auru:"Koj gi...će dođu kod men na šalter".
Razna mafijaška imena koji su jaki samo kada imaju prednost i ne propuštaju priliku da budu grubi i bezobrazni.
Pravosuđe koje ih štiti. U apsu pa nek sade lukac.
I kakvi su to sve borci. Ja bio oficir u Vinkovcima, učestvovao u svim borbama: ja nisam borac a svi ostali jesu. Kako to?
I ovo nije anonimno
Ja sam Dragan Krstić, Niš, Obilićev venac 78/27. Ostao mi je master rad na mapinstvu. VA KoV sam završio 1988 godine 41. klasa ARJ PVO.
Trenutno vozim kamione po Evropi za firmu Gartner i direktno doprinosim BDP Srbije jer radim u Inostranstvu a trošim u Srbiji
Želeo bih da radim na tom Srpskom univerzitetu. Dobar sam predavač i hoću da se maknu one nepristojne ličnosti sa Univerziteta u Nišu.
