Ани Брнабић и Александру Вучићу

Морао сам да вам се обратим и надам се да неко редовно прегледава блогове и сајтове...има разлога да прочитате и ово.

1.     Престаните да се правдате

Као врховни командант оружаних снага, ви немате зашто да се правдате за доношење било какве одлуке. Образлагање је такође непотребно. Говорим као ратни ветеран који никада није мислио да ће једног дана бити  ратник и војсковођа. Хтео сам само да будем официр и сматрао сам да ћу тако дати највиши допринос очувању мира једне прелепе земље...то што је се касније догодило имало је своје последице по мене али онога тренутка када сам требао да водим војску у неизвесност живота и смрти, нисам оклевао. Нашао сам начина да ми безрезрвно верују чак и када сам у њиховим очима видео само страх, неповерење и жељу да су негде на неком другом месту. Нисам се правдао ни за једну једину одлуку. А сами нека вам кажу кроз шта смо све прошли. И сви смо дошли кући! Живи!

2.     Када сам схватио да сам официр

Била је ноћ, не дуго пре рата у Хрватској. Био сам дежурни официр. Кренуо је земљотрес. Изашао сам у ходник и видео војску како провирује кроз врата. Збуњени као и ја. Тихо сам проговорио пожарнима да дају војсци борбену узбуну. Наоружање и опрема! Облачите се када изађете ван на зборно место.

Ако сам ја могао да се саберем у неколико секунди, па саберите си ви већ недељу дана. Схватите да нисте дужни никоме да се правдате за донете одлуке или за одлуке које ћете тек донети.

Сви су се касније сложили да је то била једина могућа нормална одлука. Ја то нисам научио на академији нити иједна књига пише о томе. Једноставно сам реаговао.

3.     Схватите да водите Земљу и народ

Увек ће бити оних који сумњају у ваше одлуке, којима неће бити право, који ће се позивати на све исвашта. То није ваш проблем. Нотирајте и не обраћајте пажњу сем уколико постоји заиста основа да се осврнете.

Вучићу, ви сте врховни командат а Ана, премијер, командир команде штаба. Директни наредбодавац и контрола извршења наређеног и ту престаје било који коментар.

4.     Земља је у рату

Рат је позната категорија свакоме од нас. Али ако се не види непријатељ то не значи да нема рата. Не могу ја да те научим шта треба да урадиш како би из овог рата изашао као победник али је сигурно да могу да ти пренесем нека искуства.

Као прво, неодлучне сам склањао на тривијалне позиције. Оне са „бољим стомаком“ сам гурао у ватру. Додуше, углавном сам знао све о њима.

Нисам дозволио ширење гласина и причање без везе. Ослањао сам се на вештине које су ми сами предочили. Тако се је смањивао страх а повећавала борбена спремност. Нисмо се ругали уплашенима. Говорио сам да су њихови задаци кључни иако нису били излагани непосредној опасности.

Стално, перманентно и непосредно извиђање и прикупљање информација о свему: од временских и метео услова до физиолошких потреба. Чак су у прекидима борбених дејстава, војници један другог посипали како би опрали делове тела који се стално зноје и који могу да угрозе поједнице или групу.

Могу само да замислим колико ће ово звучати некоме глупо али ја сам моје војнике довео кући! Живе и здраве!

5.     Концепција и Доктрина

Концепција, некада је била замисао о наоружаном народу а доктрина општенародни одбрамбени рат.

Е овде постоји једна зачкољица а то је да је основни решавајући вид борбених дејстава НАПАД.

Како извршити напад на невидљивог непријатеља!? На вирус који преносе људи један другоме.

5.1.Дигресија

За последње две недеље, пристигло 300.000 људи из иностранства, са подручја потенцијалне заразе вирусом. До овог тренутка, потврђена је инфекција код 173 особе.

Хајде да мало прочешљамо епидемију као појам. Она сама по себи даје слику далеко лошију него што стање показује. Очекује се много више и због обзирности нећу да лицитирам.

Досадашње мере су добре али знате и сами да су недовољне. Ни потпуно укидање слободе кретања неће зауставити страх и панику ако се не крене у један мали, макар привидан напад.

Он би требао да се састоји од могућности тестирања таргетираног дела популације на вирус и то на терену. Веома тешко али сигурно изводљиво.

6.     Помоћ здравственом систему

Само са лекарима на бироу, ја могу мој Ниш да оградим барем једном. Ето помоћи. Нису они ништа заборавили и то су такође могли да буду изврсни лекари код нас. Ето људских квалификованих ресурса. Да не причам о помоћном медицинском особљу. Остаје само питање тестера на вирус и можете да ставите под контролу шта год вам је воља.

Поздрављам све што је до сада урађено а као бивши официр додајем да увек може боље и више.

Наравно, морате да узмете у обзир и могућност да инфекција долази само случајно. Безбедњаци на терен.

7.     Епилог

Ја, лично, не спадам у угрожену категорију, али многи људи из мог комшилука нису исте среће. Према томе ово не радим, јер се лично плашим. Напротив. Ово пишем јер сматрам да сте у одличној позицији да очувате популацију и обезбедите раст и развој у будућности.

Нека вам моја искуства бар мало помогну у томе.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!