...jednom prilikom, upoznao sam mladog čoveka koji je zbog nekih svojih grehova, izdržao kaznu zatvora...-nije se ustručavao da prizna da je diler a i da je „sitna riba“ u tom lancu...
Možda nećete verovati ali to je daleko nebitna priča u odnosu na njegov stav prema njegovom ljubimcu, terijeru, Naime u u nevelikom dvorištu, kuće u kojoj živi, postoji drvo...na njega je zakačen kanap na čijem ktaju visi gumeno crevo savijeno u prsten. Da bi dohvatio, zbima, tu gumu, terijer bi morao da skoči a kada bi se zakačio onda visi na njemu sve dok mu ovaj momak ne da komandu da pusti...ako samo malo protrese onu gumu što visi, terijer je već zgrabio čeljustima i drma i otima se o onu gumu sve dok ne dobije drugu komandu.
Komentar ovog mladića je: „Obožavam ga što je toliko uporan da drma tu gumu...sve dok mu ja ne kažem da stane“....
krivac u kukuruzu
Statista u kukuruzu, totalno nezainteresovan za radnju filma čije snimanje je u toku, gleda u rod kukuruza i krajičkom oka posmatra šta se dešava oko njega...neki lik sa bradom mu je rekao da će mu dati 2000 dinara ako stoji baš tu gde ga je postavio...
Scena se ponavlja više puta, nervoza se uvlači u sve pore i na kraju zovnu ovog iz kukuruza i kažu mu da ide kući...“Baksuz jedan! Ma čim sam ga postavio znao sam da će da mi smeta“!
Nastavlja se snimanje filma. Sve teče glatko samo...“Ej! Pa gde je onaj što treba da stoji u kukuruzu“!
Vraćaju baksuza u kukuruz, nastavlja se snimanje ali opet katastrofa. Ništa ne ide po planu. Sve je loše. Reditelj ludi, producenti telefoniraju, glumci se svađaju...cirkus!
Izbace ponovo onog iz kukuruza sve teče kao po loju. Samo nedostaje statista u kukuruzu...
Ubace nekog drugog, da stoji u kukuruzu umesto onog baksuza....i opet ista stvar. Sada je još gore. Čuju se psovke, ima koškanja...
Epilog: odustaje se od scene.
vidimo se u čituljama
Ko se ne seća ovoga, neka pogleda na Youtube-u. Još uvek nije uklonjeno. Pogledajte svi! A onda jasno i glasno odgovorite da li želite da se sve ovo ponovi, nastavi...
Toliko pogršno usmerene energije i to sve do momenta kada „zaigra mečka pred njegovim vratima“...kada njemu strada neko blizak.
Da vidimo. Sem toga da su neki mladi, ludi životi prerano završeni, ništa nije ostalo sem tuge, bola, misterije i strepnje...
Pa ne treba biti naučnik da se shvati da će samo ovo i ostati.
genocid i genocidni narod
Геноцид (гр. genos — род, народ — и лат. accidere — убити), међународни злочин намерног, потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства (в. нирнбершка пресуда). Термин је измислио Рафел Лемкин, правник пољског порекла који је био саветник Министарств рата САД у току Другог светког рата.
Термин Геноцид усвојен је на заседању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се дата територија „очисти“ од одређене групе људи (нагласак је на протеривању, мада је обично заступљено и физичко уништење), код геноцида је циљ физичко истребљење.
Можда најпознатији геноцида су холокауст или геноцид над Јерменима . За српски народ, најтрагичнији је био истовремени геноцид над Србима на територији Независне државе Хрватске.
( https://sr.wikipedia.org/sr/Геноцид)
....izamislite, ovoga nema na stranicama wikipedije na hrvatskom jeziku...
( https://sh.wikipedia.org/wiki/Genocid)
Dežurni
Pošto vas nije izabrao narod, trebala bi da vas izabere ulica. To je demokratski i samo ono što vi mislite je demokratija a sve ostalo su sitnice i nebitne stvari.
Imali ste izbore. Izgubili ste. To znači da je većina trijumfovala nad manjinom. To vam je nejasno i to vam nije demokratska pobeda tj vaš demokratski poraz.
Ah da. Pokradeni su izbori. Znamo da kradete samo ne znamo kako. Ali kradete.
Hajde da postavimo na običan pijačni kantar dve stvari:
sa jedne strane se gradi, radi, zarađuje, stvaraju se prijatelji, traže se poslovni partneri, izlazi se iz siromaštva, stvaraju se uslovi za ugodan život za duži vremenski period...
...sa druge strane imamo, hukače, bukače, pozive na bojkote, linč, neposlušnost, anarhiju, ograničavaju se ustavom zagarantovana prava, uvrede, laži, neistine bazirane na neznanju, tendencioznost, iracionalnost, nepoštovanje sopstvene zemlje i mržnja prema sopstvenom narodu.
Meni, lično, ovi iz crvenih slova ne liče na srbe. Ko su? Šta su? Odakle su? I odakle im tolika energija da sve ovo rade neprestano? Kada kažem energija, setim se onog terijera spočetka ove storije. Nekom se je dopalo da Srbija izgleda onako kako njemu odgovara, našo terijerčiće i huška ih da drmaju onu gumu...i on ih voli. Do bola ih voli. Daje im novaca i nepresušnu ljubav. A oni skaču na gumu iz sve snage...
Međutim,stalno izlazi iz kukuruza onasj baksuz i nikako režija da snimi scenu. Prelaze na drugu. Ali stalno se javlja jedan statista iz kukuruza koji nema predstavu o čemu se radi i on je kriv. On je baksuz.
Naspram svih ovih, koje će istorija upamtiti kao terijera, baksuza iz kukuruza, stoji skroman čovek, domaćin, koji razmišlja o nečemu što će nam biti deficitarno za nekoliko godina ako ne preduzmemo neku kvalitativnu akciju, koji bi da stvori bolje sutra jer danas je već kasno.
Gleda ih, pokušava da ih razume. E to mu jedino ne ide. Nikako!
zrno graška
Srbijo, volim te… i želim da što prije postaneš demokratska. Ali neću više nikad doći u Srbiju dok vam ovaj ne sjaše s vlasti. Znamo svi dobro koji. A i kakva je to državna vlast kad se boje mog mišljenja?”
Vaše talente, gospođice, sa velikom radošću je propratila srpska publika. Naročito ste se istakli u nekoliko poza na kojima bi vam i Ćićolina zavidela.
Ali viste, kao i pomenuta, koja je dospela čak u italijanski parlament, sebi uzeli za pravo da se se osim umetnosti bavite i politikom.
Ne opravdavam postupke mojih sunarodnika, pripadnika odgovarajućih službi. Možda su radili svoj posao, možda je neka usijana glava nešto posumnjala ili se je neko jednostavno setio da ste vi beše rekli da je u Srebrenici počinjen genocid, pa je hteo da vas pita kako vi to znate...
Kakvo zrno graška! Zeleno, tvrdo. Baš kako treba.
