Бисери за Свиње

предговор

Биће које егзистира (можда је боље рећи „перзистира“) на просторима Балканског полуострва отелотворено је кроз нацију и државу током векова до данашње Србије. Интересантно је да су историју овог народа углавном писали странци или људи који имају веома лоше мишљење о нама тако да ћете у великом броју публикација на ову тему наићи на описе смишљене да окаљају једну нацију. Иако мирољубив народ, незаинтересован за туђе, новији датуми им приписују епитете достојне фундаменталистичког огранка најрадикалнијег ислама. И то им приписује онај исти део света који је 22 пута прелазио преко наших територија у 11 крсташких похода проносећи славу ритера и пљачку безбожника.

Сваки рат, велики или мали, увек је чекао исход операција на овим просторима. Када би се сукоби на овим просторима разрешили онда би престајали и сви сукоби. Овај мали народ, поносан на своју чудну нарав, све што би добио на бојном пољу враћао би за преговарачким столом. Али, ко год се је зажелео владавине на овом делу света „није се леба најео“.

Док је крварио, овај народ је губио оне најхрабрије. Остајали су они који нису вредни помена да користе благодети туђе крви и морало би да прође барем пола века да се опет роди онај храбрији део нације.

Моћници света, настали од потомака пробисвета, каубоја, девијантних мозгова и на раменима робова на све начине покушавају да нас подчине и „науче памети“ показујући нам мишиће, мотке и оружје. Схвативши да је то узалудно примењују другу тактику: направили су унију и чекају да сами уђемо у њу и подредимо се законима државе и народа који је учествовао у свим крсташким походима и који је изазвао два светска рата и из оба изашао као поражени! Ми као победници остадосмо поражени.

Дакле, време је да се ова кућа направи домаћинском и да коначно домаћин лупи шаком о сто! Домаћин лишен сујете, окружен истим таквим људима са високим интегритетом, без полтрона, без корупције и непотизма и са пуно знања и разумевања.

1.     Бизмисмени  

Бизнисмен (привредник - множина привредници) је неко ко учествује у пословању посебно предузимајући активности, комерцијалне или индустријске, ради остварења прихода комбинујући људски, финансијски, и физички капитала да додатно поткрепи економски развој и раст. Предузетник је пример бизнисмена. Иако термин обично односи на оснивача, власника, односно већинског власника неког посла или извршиоца који свакодневно обавља овакав посао, понекад може да значи некога ко је укључен у управљање у вишим нивоима одлучивања корпорације, Компаније, организације, или агенција. Ово посебно може применити на оснивача, власника, менаџера, руководиоца, или администратора надлежног за свеукупно управљање корпорацијом, компанијом, организацијом, или агенцијом.[1]

1.1.Концепција српског бизмисмена

Бизмисмен је у ствари такође неко ко личи да води и управља наведеним с том разликом што поистовећује раст и развој привреде својим личним интересима. Обзиром да је ово Србија овде постоје само бизмисмени који се баве „комбинацијама“ са јавним и приватним сектором за остваривање својих личних интереса или боље речено хирева.

1.2.Доктрина српског бизмисмена

Ова концепција српског бизмисменства поткрепљена је доктрином извршавања „комбинација“ по сваку цену укључујући и сејање страха, претње, отмице, гангстерске обрачуне, убиства, корупцију, проституцију, организовање криминалних активности и осталим начинима иживљавања над широком популацијом са основним циљем да се највећи део новца који се фискалном политиком слива у НБС прелије у њихове џепове.

1.3.Органи српских бизмисмена

Српски бизмисмен своје активности легализује преко разних институција, владиних и невладиних организација а на основу устаљене доктрине. У том смислу и треба набројати институције српског бизмисмена:

Ø  Сва министарства укључујући и она без портфеља

Ø  Разне агенције при министарству Републике Србије

Ø  Уставни суд Републике Србије

Ø  Скупштина Републике Србије

Наравно, сви остали потчињени органи су само продужена рука ових институција. На пример:

1.4.Судство

За све ово време и онај са најмање интересовања за ову област државе би схватио да је наше судство спремније да озакони незаконито него да примени законито.

Друго бизмисмени су овде они који у ствари и кроје законе а део закона који се примењује у пракси се спроводи само над онима који изгледају безопасно.

1.5.Полиција

Полиција је у Србији саставни део концепције и доктрине бизмисмена. Захваљујући овим органима обдареним свим скрупулама у познатом и непознатом свемиру, бизмисмени раде буквално шта им падне напамет: лече своју болесну сујету и љубомору, убијају, отимају, пљачкају, прете...једном речју владају овом државом.

1.6.Навијачи

Прелепо је видети еуфорију коју са собом носи група навијача пред саму утакмицу или за време ње. Али њихова разузданост ескалира тако да постају руља и банда која од града направи хаос. Ту снагу користе бизмисмени обзиром да им се може. Држе их на окупу, поткрепљују њихову неискоришћену енергију, додају им мало средстава за опуштање и полако усмеравају.

2.     Организовани криминал

Држава схвата да економски раст и развој[2] зависи од тога шта предузима да покрене замајац економије. Учени људи су свесни да улагање у инфраструктуру градова најбрже доприноси расту и развоју. Покретањем овог дела привреде покреће се целокупна привреда: од прехрамбене индустрије па све до тешке индустрије. Али држава заборавља да јој привреду а успут и државу воде Чеда Бугарин који бије раднике, Жика Италијан који исплаћује само део зараде, Сима Мађар злоставља раднице и многи други бизмисмени које ова држава може само интензивно да мрзи.

2.1.Школство  

Када сам ја завршио своје школовање и први пут се појави на послу, мој прво претпостављени ме је упитао: „Јеси ли завршио школу?“ „Јесам!“ одговорих поносно. „Одлично!“ рече он па настави „...сад све то лепо заборави и идемо да радимо посао!“

Ово је вероватно једна од најбољих а можда и најбоља илустрација школства у Србији. Оспособљавати кадрове због степена образовања уместо за посао је тотална глупост.

Е, зато Чеда Бугарин бије раднике јер уместо посла праве штету. Држава направљену штету игнорише па онда Чеда бије. Али Чеди се то услади па прети свима. Епилог, код Чеде почињу да раде они који морају јер ће Чеда опет да бије. А Чеда опет пријави губитак и ослободи се пореза.

2.2.Здравство

Дефинитивно, у овој земљи треба молити бога за здравље. Ово је најповољнији облик здравственог осигурања у Србији. Одеш у цркву, упалиш свећу, пољубиш иконе, оставиш неки динар, постојиш мало, помолиш се и прекрстиш се окренут црквеним портама на одласку.

Све остало кошта! Најмање пара! Здрав човек обољева чекајући у чекаоницама диспанзера и клиничких центара. Бескрајно чекање на преглед и одвратно понашање лекара и медицинског особља (свака част изузецима али они само потврђују правило) замењује се необичном љубазношћу истог особља и истих лекара у њиховим приватним клиникама. Овде вам је ваљда јасно да у државним клиникама праве тријаж оних који имају пара да плате приватне прегледе. Искрено, ја сам већ 14 година без здравствене књижице због неке тупаве судске процедуре (ово да је тупава је апсолутна истина и могу увек да је докажем) и сваки дан се помолим за здравље свих па и моје.

Само у мом граду има лекара на бироу за запошљавање да могу да га оградим и још би по који претекао. То су у ствари сва она деца која су учила и сигурно знају да обављају свој посао али су избегавали Чеду Бугарина и зато су без посла (ко разуме схватиће).

2.3.Култура

Експоненцијални врх култура Србије доживљава са презентовањем ироничних и сатиричних емисија, комедија нарави и репетицијом истих. На месту главног уредника РТС-а суицид би за мене био сигуран избор кад бих морао да дозволим још једну репризу репризиране стотину пута репризе. Па сви знамо да је тако као што је у тим серијама. Шта је неко предузео против тога? На пример Влада ове државе. Ах, да, заборавио сам да сам исту представио као институцију бизмисмена.

„Пинк“ – Саша – Митровић - хоће да културу руље која прави буку представе популацијом која је изабрала културу. Па нормално. Ту су паре. Само убиреш. Ако је то култура идем код мог професора уметности да ми врати новац који сам потрошио током школовања.

2.4.Спорт

То је вероватно оно што у здравом телу изграђује здрав дух и ствара здраву конкуренцију између људи који се такмиче у разним физичким активностима и спортским дисциплинама. Ово можемо да прескочимо јер спорадично препознајем сличност између написаног и оног што се дешава. Да, ту је и Чеда Бугарин као спонзор неких такмичења али ја то називам мало другачије.

3.     Стране Директне Инвестиције

3.1.Банкарство

Све стране банке у Србији су дошле да зараде новац. За слабо упућене кредит је производ. Тачно је да кредит помаже да имаш производ са мало пара али све што дугујеш ти враћаш а услугу плаћаш. Дакле банке су добре али су ту због свог профита.

Запослила се нека наша у банци и десила се оваква ситуација:

Клијент: -Дошао сам да ми замените евро.

Банкарка: Данашњи курс је толико и толико.

Клијент: (пружа новчаницу у апоену од 50 евра) Заменио бих двадесет евра.

Банкарка: Не ситнимо новац само размењујемо.

Клијент: Али мени треба да заменим само 20.

Банкарка: Не ситнимо новац само размењујемо.

Клијент: (мисли се: „О мајке ти га...сад ћу ти покажем“) У реду. Хоћу да отворим девизни рачун.

Банкарка: Дајте ми личну Карту. Колико новаца улажете?

Клијент: 50 евра.

Банкарка: Ево изволите. Готово је.

Клијент: Сада хоћу да подигнем 10 евра.

Банкарка: У реду.

Клијент: Нисам завршио. Сада хоћу да заменим 10 евра.....

Ова прича је истинита и објављена је у недељнику.

3.2.Привреда

Са економског становишта улагање у привреду друге земље представља проширење постојеће компаније ради увећања профита компаније на дужи временски период а уз коришћење повољности ресурса земље у коју се пласира капитал. Дакле већ постојећа стабилна компанија улаже да би осигурала своју стабилност. Земљу домаћина пласираног капитала интересују бенефиције које пристижу страним улагањима.

Међутим код нас политику пријема страног капитала води Чеда Бугарин и он гледа шта има за њега од тога. Држава је у том смислу маргинална појава јер Чеда Бугарин зна да: „Држава то је чеда Бугарин!“

Она што се запослила у банци „прошла је у ствари кроз кревет Чеде Бугарина“ и све што је везано за стране директне инвестиције као и мотиве великих компанија које се руководе еклектичком парадигмом у ствари је економија Чеде Бугарина.

3.3.Пољопривреда

Ко се данас бави пољопривредом? Све се увози из Аргентине, Кине и остале ине... домаћи производ је само за домаћу употребу ако га не смлати град и да се плати порез на имовину.

Ако неко заради неки динар више од тога, наступа Чеда Бугарин како би свесрдно спровео фискалну политику Републике Србије.

4.     Социолошка страна Србије

4.1.Тренутни Помоч

„Тренутни помоч“ је честа реченица коју можете чути испред установа које се баве социјалним питањима у Србији. Наравно ова популација која захтева тренутни помоч од службеника је јадна и угрожена. Поред тога што избегавају сваку врсту посла сем сакупљања отпада и секундарних сировина (само неки) углавном се баве просјачењем, крађом и увек можете да приметите карактеристичан израз на њиховим лицима као да су им очи постављене на врх чела и очекују нешто да им се да.

Увек спремни да скину поклопац од шахте, да украду веш са жице, да шверцују једном речју само да узимају.

Осилили су се шверцом и неки од њих су постали и имућни али опет им је то омогућио Чеда Бугарин као покровитељ, јер и сам Чеда Бугарин има користи од тога. И сви су увек од првог до петог на месту да траже „тренутни помоч“.

Боже, како лепо функционише наша држава захваљујући Чеди Бугарину. Да, да то је онај исти Чеда Бугарин чија је елоквенција унутар граница малих огласа. Он ипак плаћа да се свака препрека пред њим уклони.

Свему овоме кумује наша драга полиција јер се плаши да ће пореметити послове Чеди Бугарину. Па мора јер је Чеда Бугарин био тај који је омогућио да полицајци који су дошли са Косова добију добре локације да направе велелепне куће и да прођу неопажено код пореских органа.

А остали дошљаци са Косова, јадни избеглице... имају веће или мање куће, јадни, сви запослени да примају плату и као нешто раде.

Градоначелник је сељачина (сељак је човек са села- прим.прев сељачина=ђилкош). Нек је завршио хиљаду школа он је сељачина. Затрпаће нас ови са „тренутну помоч“ коњским изметом али --- пита се Чеда Бугарин.

5.     Драги Мој Прајм Министре

Пошто рече да ти сваког дана радиш по двадесет сати вероватно ти је Чеда Бугарин изасланик који завршава послове које си му ти доделио.

Ако сам прибогу, грешан што ово говорим ја ћу то упоредити са учеником који упорно тврди да је учио. Па где су резултати? Зашто се показује да опет треба да учи. Или, ја сам градио зграду. Па где ти је та зграда? Па знаш имам само палирски план.

Пречешљај полицију и судство. Имаћеш шта да нађеш. Ако је то за тебе у реду, лоше нам се пише. Доминион је преблаг за нашу ситуацију.

Чисти министарства од свих покровитеља Чеде Бугарина и доведи државу у ред! Ено ти потез од Ниша до Прешева, што воде, што плодова, што шума, што ораница. Запосли ове са тренутни помоч.

Чеду Бугарина и све остале Чеде стави под лупу пореза. Сав новац који им нађеш употреби за раст и развој земље.

Употреби све ресурсе да установиш како се привлаче стране инвестиције. Нека мисле да је повољно за њих. Створи повољну климу. Отвори путеве информацијама јер личиш на Коштуницу.

Купи квалитетан битумен за асфалтирање друмова. Кумујеш организованом криминалу и плаћаш лезилебовиће. Страх те је од свих Чеда који воде државу уместо тебе. Је ли те Чеда Бугарин довео на власт?

Дисциплинуј овај народ или скидај гаће и нацртај дугу у спаваћој соби јер је то све што ћеш добити од овог напаћеног народа под пресијом Чеде Бугарина.

---

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Businessperson

[2] http://sh.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tveni_rast,_razvoj_i_progres

Grad Niš, XI vek, decembar (2)014.godine

Prema statutima svih gradova i opština, uprava ili menadžment  (gradonačelnik i ostali(Prof. dr Zoran Perišić rođen je 1959. godine. ( 0-ta generacija nišlije ) )) mogu se birati samo ako su građani treće generacije – trećeg kolena žitelja grada. Ti ljudi bi poznavali dušu ovog grada i kako on može da se razvija. Ostali mogu samo da dozvole sebi da im bude što bolje jer dobro pamte iz kakvih su uslova došli da žive u jedan savremen i moderan grad. Ovo savremen i moderan je ruku delo onih koji vole ovaj grad. Zasluge trenutnih ljudi su prikazane ovim video klipom a sve ostalo što se dešava u najlepšem gradu na svetu – MOM GRADU –NIŠU  posledica je kulture koju su ovi ljudi doneli sa sobom. 

Вучићу и ти си крив

Поћи ћу од тога да са мало компетенција износим, покушам да дефинишем па чак и представим реалне смернице редуковања или чак ерадикације појава девијантног понашања са трагичним исходом. Покушаћу да избегнем привид повода базирањем на више случајева који се презентују јавности са осећањем дубоке потрешености.

Људски живот се неминовно завршава. То је закон природе. Другачија информација у овом смислу би била да живот неких људи траје вечно. Дилеме о овоме остављам заинтересованимa а отварам другу далеко смисленију тему:

Колико вреди људски живот!?

Ко и са чега научно поткрепљивог и научно признатог има права да донесе суд о томе колико новаца треба издвојити да један људски живот траје док за то постоје природни услови односно до прекида услед старости или болести која најчешће доноси леталан исход?

У добу веома развијене филозофске, научне, социјалне и технолошке мисли у реалним условима, живот се  апсолутно маргинализује. Само у научним студијама постоји апел за веће поштовање људског живота као појаве а у реалним условима, живот се претвара у статистички податак.

Тек када узрочно последична веза оваквог односа према људском животу донесе трагедију, јавља се привид бриге за људски живот.

Људи су генерално доведени у ситацију да је једно најобичније „Здраво комшија! Како сте данас?“ површно до те мере да су саме речи употребљене у реченицама смисленије од форме коју реченице представљају.

Када сам неколицини ученијих и виђенијих људи рекао за ову појаву у тренутку су ми личили на нојеве који хладе главу у песку. Касније, тренутак или два, пренели су тему разговора на лето и кратке сукње.

Контролисана средина

Поборник сам тога да велики део мог времена има најширу могућу приватност коју делим само са онима са којима ја хоћу и који слободном вољом деле своју приватност самном и то у мери обостраног задовољства. Ипак живим у контролисаној средини.

Код куће сам генерално под лупом животне сапутнице, а чим отворим врата ту су комшије познаници, пријатељи и људи које срећем повремено, често или ретко.

На послу увек постоји колега коме је речено да преноси шта ви радите у радно време неком ко вам издаје задатке и управља вашим послом. Негде то буде кафе куварица или портир или било ко кога на послу срећете сваки дан.

Људи у потрази за послом су под надзором бироа за запошљавање, ловца на таленте, оперативце и посебно надарене људе.

У школама контрола се своди на широк дијапазон тумачења проналажења афинитета код деце и очекивања јасних показатеља интересовања кроз школовање.

Контрола здравља је доживела исти степен маргинализације као и људски живот. Све се своди на лечење уз употребу лекова фирме чије је лекар заступник.

Савет лекара се може чути само на телевизији али ћете углавном чути оно што сте већ знали тако да само одгледате статистику дешавања у саобраћају, обрачуне ватреним и другим оружјем и да ли је било повређених и погинулих.

Судство и спровођење закона се ослањају на чињенице постојања основа а за које сам сигуран из више разлога, да један већи део судија и тужилаца, тумаче законе различито од случаја до случаја или у складу са оним што им одговара у одређеном случају.

Адвокати зазиру од судија јер могу да обављају своје функције само ако је њихово адвокатско деловање у складу са очекивањима судија. У оваквим условима право доказивања се своди на слободну процену судија што им даје широк простор за тумачење закона по сопственом нахођењу.

Полиција се суочава са великом збуњеношћу за избор речи за описивање догађаја. Вероваћете ми тек када прочитате полицијски извештај рецимо о убиству или о обрачуну ватреним оружјем и сличним популарним дешавањима.

У затворима, „ресоцијализација“ почиње и завршава се на истом месту. Само што је у затворима контрола опипљива. У затвору ћете најбоље научити како да избегнете неко евентуално наредно хапшење. Да би веровали у ово морате да посетите затвор као посетилац и да завирите у иза оног дела који вам презентују.

Контролори у градским саобраћајним предузећима лек за своје фрустрације налазе у иживљвању над путницима без карте.

Управе градова, општина обезбеђују, кроз на „самоњимапознат“ начин, спровођење контроле инициране са виших инстанци.

Држава има контролу над својом популацијом кроз све поменуто с тим што има и неке специјализоване огранке контроле као што су државна безбедност и обавештајне агенције транспарентне или скривене.

Значи живимо у контролисаној средини са пуно фактора и субјеката контроле а ипак се дешавају убиства, пљачке, отмице и експонирају се и доспевају у жижу јавности неке „усијане главе“ којима припада неко друго место и далеко већи степен анонимности.

Стега

Један од мојих саговорника, који је са негодовањем прихватио израз контролисане средине, поставља занимљиво питање: „Шта ће женско дете од 15 година само, без пратње старијих, на улици после поноћи?“ Када сам ја требао да стекнем нека нова искуства, време када сам морао да се појавим кући било је 9(21). Кашњење од неколико минута иницирало је последицу одлагања мог следећег изласка у град за онолико недеља колико минута после 9 сам био код куће. У међувремену, до данашњих дана, уклоњени су многи табуи а Rock and Roll, као девијантна појава, добио је многе конкуренте с врхом у Turbo Folk –у. За траву је много шира популација сазнала да осим што може да се коси, пасе и пластира може и да се пуши. Бели прашкасти производи и „Смешне Цигарете“ своје постојање су презентовали генерацијама са набујалим хормонима као средства за достизање сазнања о сврси постојања на овој планети. Пилуле за лепо понашање постале су прави хит код конзумената на велику радост произвођача.

Један од мени веома драгих писаца рече: „Сва времена су тешка али сетимо се Аникиних времена.“ Свако време је базен пун воде са дубинама за које морате да научите децу да пливају. Али да би могли да пливају морате да их пустите да уђу у воду. Дакле свака забрана за нове генерације је нешто што ће свима изаћи касније на нос. И онима који су донели забрану и онима којима је било забрањено. Времена која су за нама донела су овакво понашање младих и временска ограничења условила би отказивање многих манифестација које свој сјај имају под ноћним звезданим небом или касним сатима. Ограничење за рад локала и ноћне музике поздрављам као адекватне.

Закон о безбедности у саобраћају још увек траљав јер није делотворан. Још увек закон више штити осигуравајуће куће од људског живота.

Овом закону су се придружили сви други закони у земљи. Сви закони су написани са минимумом заштите људског живота. Написани су за послушне роботе а у корист људи који туђе људске животе поистовећују са робом односно статистичким податком.

Авангарда    

Неки људи су уочили овај проблем и покушали да реше то на оригиналан начин. Организовали би дешавања за вршњаке своје деце у сопственој кући са изричитим знањем и поверењем осталих родитеља и са обавезом да када деца (млади људи) крену да се разилазе, да свако дете отпрати или довезе и преда њиховим родитељима.

Ово је јако компликовано али и веома храбро. Деца су утрошила свој вишак енергије и тестирала своје набујале хормоне у контролисаној средини и срећно се вратила својим родитељима. Поверење између родитеља и деце је добило на квалитету и снази.  

Сви смо различити често метафорично речено као прсти на руци. Различитих смо ширина у схватању света око нас и спремности за прихватање овакве одговорности. Ограничење је једнако учестало кроз појаву слабијег имовинског стања као и због бојазни за прихватање одговорности.

Петнаест година живота је пупољак који треба да израсте у диван цвет за једну, две или више година. Хетерогена средина у смислу броја година за дружење постаје примамљивија и све прихватљивија. Овде родитељи учествују само кроз саветовања и велику дозу стрепње покушавајући да задрже лепе мисли.

Канализација вреднија од људског мозга

Једном приликом, седео сам у друштву једног психотерапеута. Када смо разбили формалности упознавања питањима «ко се чиме бави» и «како иде», саговорник ми је испричао једну фантастичну причу.

Наиме радило се о неком лицу које је имало проблем психичке природе а мој саговорник је, као квалификован за спровођење психотерапије, одржао са поменутим лицем неколико сеанси. Након неколико долазака лице – пацијент се је похвалио да је превазишао проблем и да је он нестао и био је веома захвалан. Наравно, и психотерапија је посао и обзиром да су сеансе биле заказиване приватно када је пацијенту било предочено колико новаца то кошта врло жустро је реаговао и једва се је одрекао суме која му је тражена.

Неком  другом лицу, у кући је пукла канализациона цев и сва прљавштина из канализационе цеви, ширећи ужасан смрад, кренула је да се разлива по просторијама куће. Човек брзо позове мајстора, мајстор то брзо среди, очисти се кућа и човек плати мајстору цену коју је мајстор рекао, сав срећан.

Ако сте пратили ове две независне приче уочићете нешто фрапантно. Далеко мањи проблем се генерално третира као енорман проблем док се стварно тежак проблем маргинализује.

Сви су помислили «свак част» мајстору за канализацију и сви су рекли «па добро, то му је посао» за психотерапеута. Ја кажем свака част обојици! Али да ли је стварно канализација вреднија од људског мозга? Лош мирис ће изветрити, канализација ће обављати своју функцију али «поправити» мозак је далеко веће дело од поправљања канализације. Последице лошег рада психе код човека су далеко веће од лошег мириса прљавштине из канализације. Лоша психа доводи до тога да се људски живот заиста сматра тешко прихватљивим и тривијалним и таква психа је опасна и по оног са таквом психом и за све у његовој околини. Исходи деловања лоше психе на околину остављају лоше мирисе за дуго времена. Трагедије су саставни део лоше психе.

Кад кврцне

Моји саговорници су у једном тренутку хорски лансирали:“Кад неком кврцне нешто у глави...“. Према њиховом мишљењу, сасвим здравом и нормалном човеку, напрасно може да се поремети нека вијуга у глави, да како кажу „КВРЦНЕ“ и изазове трагедију.

Мој рођак је био на одслужењу војног рока у Врању када је Војник Јожеф Менедер, у касарни у Врању, убио шест војника и старешину. Мој рођак каже да је то могло да буде спречено али да је контрола војске затајила.

Могу да разумем мишљење да се човек понаша сасвим нормално по мишљењу његове околине и да му тек одједном, напрасно «кврцне нешто у глави» и да посеје смрт.

Али то мишљење је погрешно и сви знамо да мали проблеми нарастају до великих остављајући прегршт трагова. Они се могу видети само у контролисаној средини која у центру пажње поставља људски живот уместо слабости, лошег материјалног стања, зависти, љубоморе, слабијег коефицијента интелигенције, мањег знања и познавања, мањих капацитета, слабије физичке спреме и многих других карактеристика садржаних у контролама које сам раније поменуо.

Кад се деси, касно је

Само је једна средина у којој човек може бити контролисан лишена димензије вредности у новцу. Само наша најближа околина нас контролише, толерише, јавља нам се и дружи са нама лишена новчане накнаде. Ова контрола је једнозначна према сваком понаособ и дубље залази само у екстремне случајеве али тек када се експонирају. Дотле је то фина и нормална особа из комшилука.

За такву једну мирну особу из комшилука Криминолог Златко Николић је изјавио: «убица петнаестогодишње Тијане Јурић представља тежак облик садисте и да друштво не може да препозна такве патолошке ликове, те да би, да није ухапшен, наставио да убија.»

Да је Златко имао могућности да препозна потенцијалног убицу и да је Тијана жива, сигурно би ми импоновало да један такав ум и криминалистички психолог иступи и похвали се са својим успехом. Овако мислим да жели да привуче пажњу на себе.

Сада ми је много важније да вас питам да ли је важно Тијаниним родитељима што је убица ухваћен?  Или можда Тијани? Тијана одлази у заборав а ми се бавимо осећањима руље која позива на линч.

Смртна казна

Признајем, али сам сигуран да нас има много којима је прошло по памети де је смртна казна за Тијаниног убицу адекватна али слабо задовољавајућа или чак преблага. И ја сам човек и мене обузимају лоше мисли због оваквих дешавања. Али умем да се контролишем и за то сам захвалан многим људима из своје ближе и даље околине. Пренели су на мене нешто што с почетка изгледа слабо разумљиво али је  питко и заиста једнозначно и децидно. Људски живот је највреднији! Људски живот настаје из љубави и као такав, док траје, сам себе развија. У фабрикама се производе предмети. Људи се роде као бебе и поједу и похабају много производа из фабрика док постају људи!  Људи који цене живот. Јединствену појаву у познатом свемиру. Тај исти човек је у стању да препозна девијацију код других људи. Неке су бебе само одрасле да изгледају као људи и да цене неке друге ствари више од живота.

Погледи су нам свима упрти у погрешну страну јер изгубљена су два живота. За оба смо сви ми одговорни! Један одлази у заборав а другог само можете да питате: «зашто?» Као да је то битније од живота Тијане који је монструозно прекинут. Оба живота су изгубљена. Правда!? Каква правда!? За кога правда? За Тијану? За Тијанине родитеље? – То је губитак за све нас!

Сврха контролисане средине

 Ми живимо у контролисаној средини. Али контрола је усмерена у правцу који је далеко од вредности људског живота. Сврха свих постојећих контрола је ту само да би нервирала људе. А већина људи који спроводе контролу представља бруку и срамоту. Они се, благо речено, иживљавају над људима које имају право да контролишу. Свака част изузецима али премало их је.

Када кажем контролисана средина, сматрам да контрола трба да подразумева праћење развоја сваког појединца. Неке студије помињу узрасте у којима треба деци пружати ово или оно како би стасали у нормалне људе. Има много нормалних људи који су одрастали по домовима или туђим кућама лишени задовољства сопственог родитељског дома.

Да је која пара утрошена на психологе, лекаре, правнике, научнике и другу интелигенцију која проводи узалудне дане у кафићима надајући се да ће им неко понудити макар-какв посао, Тијана, Никола, Славко, Беба (пуна је црна хроника ових имена) би данас били живи.

Ако вам ова моја изјава боде очи или вас нервира, онда ми кажите какав је то морал да сте се базично сложили да је ово можда и истина а да је спровођење овакве контроле утопија!? Какви сте ви то људи када имате високо мишљење о себи и високо мишљење о животу човека а када се помене заштита живота сматрате је, у најмању руку, глупом?

Посао је привилегија свих способних за рад. Посла има. Радите га. Контролисаћете и себе и друге и живот ће постати заиста смислен.

Ко је крив

Па кривицу за смрт Тијане носимо ти, ја, комшије, комшинице, апотекари, лекари, кондуктери, домаћице, домаћини, судство, полиција, градске власти, управа водовода, електродистрибуција, економски, правни и сви остали факултети, професори доктори наука, форензичари, судски патолози, адвокати, скупштина Србије, влада Србије, чистачи и перачи улица – сви ми. Сви ми смо прогутали ђаволов највећи успех – да ђаво постоји само у нашој машти. Сви колико нас има смо изнедрили монструма и уз помоћ њега, убили смо Тијану. Ми смо дали Тијани број за извод из матичне књиге умрлих. Ми смо криви!

А тако мало је требало да Тијана размишља о момцима и хаљиницама и ципелама...да живи. Њен живот је био светиња! И сви животи су светиња!

Вучићу и ти си крив

Јесте Вучићу, и ти си крив колико и ја и свако од нас. Пуна су ти уста реформи и шта си урадио и шта сте урадили и шта ћете урадити а реалност је да људе и даље отпуштају са посла, запослени имају до 150 евра месечну зараду, под условом да је добију али толико им је обећано. Па са тим истим обећаним парама људи плаћају струју, грејање, краду интернет и кабловску и шверцују робу из Бугарске и Турске позајмљујући паре од зеленаша који имају више веза и ингеренција у суду и полицији него ти и министар полиције. Провери ти мало боље та «Потемкинова села» које ти сервирају ти твоји статистичари. Џабе ме лажеш јер се то дешава ту, поред мене, у мом комшилуку и у твом комшилуку.

Да сам видео ко продаје дрогу рекао бих ти и то. Али сам видео празну народну скупштину како расправља о предложеним амандманима. Многи су извели децу у шетњу избегавајући посластичаре и полигоне за дечију игру, да би моје интересе у скупштини представљала празна столица. Да ли та столица прима и посланичку плату?

Склони од себе те нераднике и саможивнике и нека ти се дела поклапају са речима. Имаш младе, искрене, мудре и паметне кадрове на располагању па њих запосли и научи их да ти говоре истину ма каква била. А овима до сада се захвали на сарадњи и пребаци их на друго мање одговорно радно место. Лажу те и обмањују јер су кукавице да се ухвате у коштац са проблемима јер знају да су за те проблеме сами криви. Позови српске тајкуне са Форбсове листе нека они улажу у нашу земљу и нека ти они направе још боље услове за стране директне и посредне инвестиције. Нека још зараде пара али нека ти запосле народ.

Отерај криминалце са места на којима треба да се дели правда. Они закон спроводе како им је воља.

Отерај контролоре који мисле да су богови и доведи оне људе у контроле који знају да је контролор само посао.

Имаш у земљи лекара, фармацеута, психолога, психијатара, инжињера, техничара и многе друге корисне профиле који пландују. Живе сами јер треба нечим издржавати породицу. Па њих запосли. Њима дај посао. Нека ти они брчкају у очи сваки дан говорећи ти о проблемима. С њима ћеш лакше да управљаш него са овима што су се најели и напили и напландовали за плату.

Јавне финансије, њихов обим и карактер мало ко разуме, али докле ћеш да финансираш лезилебовиће. Докле мислиш да их плаћаш у циљу смањења јавног дуга. Па они те товаре јавним дугом кукајући за сваку ситницу ко сури пилићи.

И кад неког запосленог чујеш да са тобом разговара као да је политичар одмах га отпусти са тог радног места. То радно место је за раднике а странке се баве политиком.

Нарочито судије, јавни тужиоци, високи полицијски службеници, директори јавних предузећа директори завода и други.

Е кад бар ово урадиш мање ћеш бити крив за неку другу трагедију. Јер оваквим досадашњим радом и ти и ја и сви ми смо одговорни за смрт Тијане, Николе, Лазара, Јанка, Марка и све чија се имена налазе у црним хроникама.

Научи овај народ да је брат осим речи бит родбинске везе.

Толико од мене. Жао ми је Тијане као да ми је рођена. Моје искрено саучешће породици настрадале.