Бисери за Свиње

предговор

Биће које егзистира (можда је боље рећи „перзистира“) на просторима Балканског полуострва отелотворено је кроз нацију и државу током векова до данашње Србије. Интересантно је да су историју овог народа углавном писали странци или људи који имају веома лоше мишљење о нама тако да ћете у великом броју публикација на ову тему наићи на описе смишљене да окаљају једну нацију. Иако мирољубив народ, незаинтересован за туђе, новији датуми им приписују епитете достојне фундаменталистичког огранка најрадикалнијег ислама. И то им приписује онај исти део света који је 22 пута прелазио преко наших територија у 11 крсташких похода проносећи славу ритера и пљачку безбожника.

Сваки рат, велики или мали, увек је чекао исход операција на овим просторима. Када би се сукоби на овим просторима разрешили онда би престајали и сви сукоби. Овај мали народ, поносан на своју чудну нарав, све што би добио на бојном пољу враћао би за преговарачким столом. Али, ко год се је зажелео владавине на овом делу света „није се леба најео“.

Док је крварио, овај народ је губио оне најхрабрије. Остајали су они који нису вредни помена да користе благодети туђе крви и морало би да прође барем пола века да се опет роди онај храбрији део нације.

Моћници света, настали од потомака пробисвета, каубоја, девијантних мозгова и на раменима робова на све начине покушавају да нас подчине и „науче памети“ показујући нам мишиће, мотке и оружје. Схвативши да је то узалудно примењују другу тактику: направили су унију и чекају да сами уђемо у њу и подредимо се законима државе и народа који је учествовао у свим крсташким походима и који је изазвао два светска рата и из оба изашао као поражени! Ми као победници остадосмо поражени.

Дакле, време је да се ова кућа направи домаћинском и да коначно домаћин лупи шаком о сто! Домаћин лишен сујете, окружен истим таквим људима са високим интегритетом, без полтрона, без корупције и непотизма и са пуно знања и разумевања.

1.     Бизмисмени  

Бизнисмен (привредник - множина привредници) је неко ко учествује у пословању посебно предузимајући активности, комерцијалне или индустријске, ради остварења прихода комбинујући људски, финансијски, и физички капитала да додатно поткрепи економски развој и раст. Предузетник је пример бизнисмена. Иако термин обично односи на оснивача, власника, односно већинског власника неког посла или извршиоца који свакодневно обавља овакав посао, понекад може да значи некога ко је укључен у управљање у вишим нивоима одлучивања корпорације, Компаније, организације, или агенција. Ово посебно може применити на оснивача, власника, менаџера, руководиоца, или администратора надлежног за свеукупно управљање корпорацијом, компанијом, организацијом, или агенцијом.[1]

1.1.Концепција српског бизмисмена

Бизмисмен је у ствари такође неко ко личи да води и управља наведеним с том разликом што поистовећује раст и развој привреде својим личним интересима. Обзиром да је ово Србија овде постоје само бизмисмени који се баве „комбинацијама“ са јавним и приватним сектором за остваривање својих личних интереса или боље речено хирева.

1.2.Доктрина српског бизмисмена

Ова концепција српског бизмисменства поткрепљена је доктрином извршавања „комбинација“ по сваку цену укључујући и сејање страха, претње, отмице, гангстерске обрачуне, убиства, корупцију, проституцију, организовање криминалних активности и осталим начинима иживљавања над широком популацијом са основним циљем да се највећи део новца који се фискалном политиком слива у НБС прелије у њихове џепове.

1.3.Органи српских бизмисмена

Српски бизмисмен своје активности легализује преко разних институција, владиних и невладиних организација а на основу устаљене доктрине. У том смислу и треба набројати институције српског бизмисмена:

Ø  Сва министарства укључујући и она без портфеља

Ø  Разне агенције при министарству Републике Србије

Ø  Уставни суд Републике Србије

Ø  Скупштина Републике Србије

Наравно, сви остали потчињени органи су само продужена рука ових институција. На пример:

1.4.Судство

За све ово време и онај са најмање интересовања за ову област државе би схватио да је наше судство спремније да озакони незаконито него да примени законито.

Друго бизмисмени су овде они који у ствари и кроје законе а део закона који се примењује у пракси се спроводи само над онима који изгледају безопасно.

1.5.Полиција

Полиција је у Србији саставни део концепције и доктрине бизмисмена. Захваљујући овим органима обдареним свим скрупулама у познатом и непознатом свемиру, бизмисмени раде буквално шта им падне напамет: лече своју болесну сујету и љубомору, убијају, отимају, пљачкају, прете...једном речју владају овом државом.

1.6.Навијачи

Прелепо је видети еуфорију коју са собом носи група навијача пред саму утакмицу или за време ње. Али њихова разузданост ескалира тако да постају руља и банда која од града направи хаос. Ту снагу користе бизмисмени обзиром да им се може. Држе их на окупу, поткрепљују њихову неискоришћену енергију, додају им мало средстава за опуштање и полако усмеравају.

2.     Организовани криминал

Држава схвата да економски раст и развој[2] зависи од тога шта предузима да покрене замајац економије. Учени људи су свесни да улагање у инфраструктуру градова најбрже доприноси расту и развоју. Покретањем овог дела привреде покреће се целокупна привреда: од прехрамбене индустрије па све до тешке индустрије. Али држава заборавља да јој привреду а успут и државу воде Чеда Бугарин који бије раднике, Жика Италијан који исплаћује само део зараде, Сима Мађар злоставља раднице и многи други бизмисмени које ова држава може само интензивно да мрзи.

2.1.Школство  

Када сам ја завршио своје школовање и први пут се појави на послу, мој прво претпостављени ме је упитао: „Јеси ли завршио школу?“ „Јесам!“ одговорих поносно. „Одлично!“ рече он па настави „...сад све то лепо заборави и идемо да радимо посао!“

Ово је вероватно једна од најбољих а можда и најбоља илустрација школства у Србији. Оспособљавати кадрове због степена образовања уместо за посао је тотална глупост.

Е, зато Чеда Бугарин бије раднике јер уместо посла праве штету. Држава направљену штету игнорише па онда Чеда бије. Али Чеди се то услади па прети свима. Епилог, код Чеде почињу да раде они који морају јер ће Чеда опет да бије. А Чеда опет пријави губитак и ослободи се пореза.

2.2.Здравство

Дефинитивно, у овој земљи треба молити бога за здравље. Ово је најповољнији облик здравственог осигурања у Србији. Одеш у цркву, упалиш свећу, пољубиш иконе, оставиш неки динар, постојиш мало, помолиш се и прекрстиш се окренут црквеним портама на одласку.

Све остало кошта! Најмање пара! Здрав човек обољева чекајући у чекаоницама диспанзера и клиничких центара. Бескрајно чекање на преглед и одвратно понашање лекара и медицинског особља (свака част изузецима али они само потврђују правило) замењује се необичном љубазношћу истог особља и истих лекара у њиховим приватним клиникама. Овде вам је ваљда јасно да у државним клиникама праве тријаж оних који имају пара да плате приватне прегледе. Искрено, ја сам већ 14 година без здравствене књижице због неке тупаве судске процедуре (ово да је тупава је апсолутна истина и могу увек да је докажем) и сваки дан се помолим за здравље свих па и моје.

Само у мом граду има лекара на бироу за запошљавање да могу да га оградим и још би по који претекао. То су у ствари сва она деца која су учила и сигурно знају да обављају свој посао али су избегавали Чеду Бугарина и зато су без посла (ко разуме схватиће).

2.3.Култура

Експоненцијални врх култура Србије доживљава са презентовањем ироничних и сатиричних емисија, комедија нарави и репетицијом истих. На месту главног уредника РТС-а суицид би за мене био сигуран избор кад бих морао да дозволим још једну репризу репризиране стотину пута репризе. Па сви знамо да је тако као што је у тим серијама. Шта је неко предузео против тога? На пример Влада ове државе. Ах, да, заборавио сам да сам исту представио као институцију бизмисмена.

„Пинк“ – Саша – Митровић - хоће да културу руље која прави буку представе популацијом која је изабрала културу. Па нормално. Ту су паре. Само убиреш. Ако је то култура идем код мог професора уметности да ми врати новац који сам потрошио током школовања.

2.4.Спорт

То је вероватно оно што у здравом телу изграђује здрав дух и ствара здраву конкуренцију између људи који се такмиче у разним физичким активностима и спортским дисциплинама. Ово можемо да прескочимо јер спорадично препознајем сличност између написаног и оног што се дешава. Да, ту је и Чеда Бугарин као спонзор неких такмичења али ја то називам мало другачије.

3.     Стране Директне Инвестиције

3.1.Банкарство

Све стране банке у Србији су дошле да зараде новац. За слабо упућене кредит је производ. Тачно је да кредит помаже да имаш производ са мало пара али све што дугујеш ти враћаш а услугу плаћаш. Дакле банке су добре али су ту због свог профита.

Запослила се нека наша у банци и десила се оваква ситуација:

Клијент: -Дошао сам да ми замените евро.

Банкарка: Данашњи курс је толико и толико.

Клијент: (пружа новчаницу у апоену од 50 евра) Заменио бих двадесет евра.

Банкарка: Не ситнимо новац само размењујемо.

Клијент: Али мени треба да заменим само 20.

Банкарка: Не ситнимо новац само размењујемо.

Клијент: (мисли се: „О мајке ти га...сад ћу ти покажем“) У реду. Хоћу да отворим девизни рачун.

Банкарка: Дајте ми личну Карту. Колико новаца улажете?

Клијент: 50 евра.

Банкарка: Ево изволите. Готово је.

Клијент: Сада хоћу да подигнем 10 евра.

Банкарка: У реду.

Клијент: Нисам завршио. Сада хоћу да заменим 10 евра.....

Ова прича је истинита и објављена је у недељнику.

3.2.Привреда

Са економског становишта улагање у привреду друге земље представља проширење постојеће компаније ради увећања профита компаније на дужи временски период а уз коришћење повољности ресурса земље у коју се пласира капитал. Дакле већ постојећа стабилна компанија улаже да би осигурала своју стабилност. Земљу домаћина пласираног капитала интересују бенефиције које пристижу страним улагањима.

Међутим код нас политику пријема страног капитала води Чеда Бугарин и он гледа шта има за њега од тога. Држава је у том смислу маргинална појава јер Чеда Бугарин зна да: „Држава то је чеда Бугарин!“

Она што се запослила у банци „прошла је у ствари кроз кревет Чеде Бугарина“ и све што је везано за стране директне инвестиције као и мотиве великих компанија које се руководе еклектичком парадигмом у ствари је економија Чеде Бугарина.

3.3.Пољопривреда

Ко се данас бави пољопривредом? Све се увози из Аргентине, Кине и остале ине... домаћи производ је само за домаћу употребу ако га не смлати град и да се плати порез на имовину.

Ако неко заради неки динар више од тога, наступа Чеда Бугарин како би свесрдно спровео фискалну политику Републике Србије.

4.     Социолошка страна Србије

4.1.Тренутни Помоч

„Тренутни помоч“ је честа реченица коју можете чути испред установа које се баве социјалним питањима у Србији. Наравно ова популација која захтева тренутни помоч од службеника је јадна и угрожена. Поред тога што избегавају сваку врсту посла сем сакупљања отпада и секундарних сировина (само неки) углавном се баве просјачењем, крађом и увек можете да приметите карактеристичан израз на њиховим лицима као да су им очи постављене на врх чела и очекују нешто да им се да.

Увек спремни да скину поклопац од шахте, да украду веш са жице, да шверцују једном речју само да узимају.

Осилили су се шверцом и неки од њих су постали и имућни али опет им је то омогућио Чеда Бугарин као покровитељ, јер и сам Чеда Бугарин има користи од тога. И сви су увек од првог до петог на месту да траже „тренутни помоч“.

Боже, како лепо функционише наша држава захваљујући Чеди Бугарину. Да, да то је онај исти Чеда Бугарин чија је елоквенција унутар граница малих огласа. Он ипак плаћа да се свака препрека пред њим уклони.

Свему овоме кумује наша драга полиција јер се плаши да ће пореметити послове Чеди Бугарину. Па мора јер је Чеда Бугарин био тај који је омогућио да полицајци који су дошли са Косова добију добре локације да направе велелепне куће и да прођу неопажено код пореских органа.

А остали дошљаци са Косова, јадни избеглице... имају веће или мање куће, јадни, сви запослени да примају плату и као нешто раде.

Градоначелник је сељачина (сељак је човек са села- прим.прев сељачина=ђилкош). Нек је завршио хиљаду школа он је сељачина. Затрпаће нас ови са „тренутну помоч“ коњским изметом али --- пита се Чеда Бугарин.

5.     Драги Мој Прајм Министре

Пошто рече да ти сваког дана радиш по двадесет сати вероватно ти је Чеда Бугарин изасланик који завршава послове које си му ти доделио.

Ако сам прибогу, грешан што ово говорим ја ћу то упоредити са учеником који упорно тврди да је учио. Па где су резултати? Зашто се показује да опет треба да учи. Или, ја сам градио зграду. Па где ти је та зграда? Па знаш имам само палирски план.

Пречешљај полицију и судство. Имаћеш шта да нађеш. Ако је то за тебе у реду, лоше нам се пише. Доминион је преблаг за нашу ситуацију.

Чисти министарства од свих покровитеља Чеде Бугарина и доведи државу у ред! Ено ти потез од Ниша до Прешева, што воде, што плодова, што шума, што ораница. Запосли ове са тренутни помоч.

Чеду Бугарина и све остале Чеде стави под лупу пореза. Сав новац који им нађеш употреби за раст и развој земље.

Употреби све ресурсе да установиш како се привлаче стране инвестиције. Нека мисле да је повољно за њих. Створи повољну климу. Отвори путеве информацијама јер личиш на Коштуницу.

Купи квалитетан битумен за асфалтирање друмова. Кумујеш организованом криминалу и плаћаш лезилебовиће. Страх те је од свих Чеда који воде државу уместо тебе. Је ли те Чеда Бугарин довео на власт?

Дисциплинуј овај народ или скидај гаће и нацртај дугу у спаваћој соби јер је то све што ћеш добити од овог напаћеног народа под пресијом Чеде Бугарина.

---

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Businessperson

[2] http://sh.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tveni_rast,_razvoj_i_progres