Umetnost mira

 

Usput…

Ø  Učenje bez razmišljanja je isto toliko opasno koliko i razmišljanje bez učenja

Ø  Ne određuje me moje mišljenje nego moji postupci

Ø  Čovek sam i dok učim grešim

Ø  Da bih mogao da vidim druge, moram prvo da vidim sebe

Ø  Ja sam samo prolaznik na ovoj planeti (lutalica na lutalici)

Dok god živim

Osnove kretanja su atrakcija i repulzija. Kreću se elementi ili sistemi koji mogu da se aproksimiraju u elemente kada se sagledavaju u višem sistemu.

Čovek je društveno biće. Udružuje se zbog različitih razloga -  atrakcija ali i ne želi da se udružuje zbog drugih razloga – repulzija. Osnove pojave atrakcije i repulzije, u bilo kom i bilo kakvom sistemu su informacije. Od brzine i validnosti razmene informacija zavisi stepen razvoja sistema. Sistem zahteva teleološku međuzavisnost elemenata. Saglasnost za neravnopravnost i težnju za boljim položajem u sistemu. Ovo implicira specijalizaciju elemenata, upravljanje i koordinisanje.[1]

Sistem je uvek u nekom višem sistemu. I svaki sistem može nezavisno da se posmatra kao element višeg sistema. Težnja čoveka, da prilagođava sisteme svojim potrebama, naziva se ovladavanje. Može se govoriti o načinima i posledicama ali u biti čoveka je ovladavanje prirodom. Priroda je sve što spoznamo u životu: materijalno i nematerijalno. Ultra sisitem. Činjenica je da prirodu jako malo poznajemo. Vidimo samo neke njene izvode i pošto smo bića koja se drže šablona, kopiramo neke njene zakone i zakonitosti. Kada kažem da se držimo šablona, govorim da smo plašljivi pred onim što treba da otkrijemo iako to već postoji ali mi to nismo znali. Zato smo se organizovali, specijalizovali.

Evo prve bitne informacije  - one koje izazivaju strah. Osećanje na koje pojedinci i grupe različito reaguju. I uvek reaguju. Reakcija na strah je povratna informacija za one koji lansiraju ovakve informacije. Bez obzira na validnost. Reakcija je gotovo trenutna i u različitim uslovima ima manju ili veću brzinu ali je gotovo trenutna. Kao kada, lovac ispali hitac iz puške a ptice se razlete.

Pravila, zakonitosti i norme ponašanja određenih sisitema i elemenata najbolje su opisana u delima, koje su kasnije bile osnove za stvaranje nekih udruženja koja treba da umire ljudski strah.

Primena informacija u obaranju režima

Validnost ovih informacija se zasniva na pronalaženju podložnih grupa najnezadovoljnijih elemenata, položajem u sistemu, brutalnim fabrikovanjem informacija baziranih na verodostojnim informacijama koje mogu da imaju svoje naličje u sistemu informisanja jedne populacije.

Čak i najčistija istina, apsolutna istina po epistemiološkom[2] tumačenju devalvira velikom brzinom šireći paničan strah kod ljudi, okupiranih, svakodnevnicom. Rezultujići velikim brojem neodlučnih, informacija počinje da skreće pažnju na svoje postojanje. Pokušava da se „održi u životu“.

I sada se vratimo korak unazad i shvatićemo da ona veštački služi ovladavanju. U konkretnom slučaju malene Srbije, služi obaranju vlasti, preuzimanju i sada se vraćamo na početak gde svaki element pokušava da zauzme najpovoljniji položaj u sistemu.

Takođe se moraju pogledati sistemi upravljanja (jer i to je sistem) jer postoji i formalni i neformani sistem upravljanja. Neformalni pokušava da izgradi svoju poziciju, takvu da može da uradi šta god poželi (bukvalno sve) a da mu formalni sisitem ne smeta. Znači, bivstvuje kao parazit formalnih sistema upravljanja i ima vrlo rigidne veze u svojoj hijerarhiji. Zato su lako prepoznatljivi pa se skrivaju iza pravih sistema upravljanja „iskrivljujući“ ih taman toliko da ne izgube svoje stečene pozicije. U tom sistemu postoje stroga pravila a ispadi i greške se nemilosrdmo kažnjavaju.

Ovakvi sistemi imaju jednu manu: „koliko god duboko da se istražuje, na vrhu je samo jedan čovek“. On je uvek u sistemu i izvan sistema i dostupno mu je mnogo više informacija nego formalnim sistemima upravljanja.

Opservacija

Ovako formiran sistem, neformalnog upravljanja koristi sva sredstva da ostane anoniman i na vrhu;

Ø  Ucene,

Ø  Podmićivanje,

Ø  Pretnje,

Ø  Prebijanje,

Ø  Ubistva:

Sve sa trostrukim ciljem:

Ø  Uticaj

Ø  Moć

Ø  Novac

Iako najviše uživaju u prva dva najviše ih pogađa ako izgube treći: priliv novčanih sredstava.

Od mene dosta. Ima pametnih ljudi oko tebe. Sredićete vi to. Ne bi me začudilo da su umešani i u slučaj rafinerije...samo pratite novac i ne zavaravajte se da se sa jednim sve završava. Videćete zveri koje niste ni sanjali da postoje.

---

[1] Ekonomski sistemi.;Vojislav Vučenović, Ekonomski fakultet,. Univerzitet u Beogradu 1993

[2] Šta je znanje, kako znamo šta znamo, šta je istina, kako je opravdano naše verovanje da je nešto istinito?

Vlas je Slas

Nedavno sam ustanovio da je u 21. Veku potrebno mnogo više od nekoliko klikova mišem ne bi li se došlo do uverenja u dražavljanstvu. Otelotvoren u rodnom mestu mog oca jedva sam uspeo da pronađem činovnika koji radi u mesnoj kancelariji. Istini za volju pronašao sam ga u drugom selu i za desetak minuta završio sa vađenjem uverenja o državljanstvu. Pošto je bilo veoma vruće, predložio sam da popijemo nešto da se rashladimo. Kao i u svakom selu, hladno piće ispred seoske prodavnice je prava stvar u vrućim letnjim danima. Za improvizovanim stolom u hladovini pored prodavnice, na piću nam se je pridružio i jedan meštanin. Da razbijemo tišinu počeli smo da komentarišemo mandatara za novu vladu Srbije i uopšte političku situaciju.

Čovek koji nam se je pridružio na piću, imao je oko 60 godina i slušajući naše primedbe na dosadašnju i svaku moguću narednu vlast u Srbiji, zamolio nas je da mu dozvolimo da nam da objašnjenje za sve što nam se dešava.

Pogledali smo u njega sa nekom vrstom nezrelog odobravanja i on je počeo:

-          Ete; viš! Ovako selo, ki što je pribogu ovoj našo, ko i u svako selo ima oni što gi mi vikamo đilkoši. Neradnici, sam se spotucuju, napivaju, biju i ništa ne vataju da rade. I tako, pošto ništa ne rade, predsednik na selo ima da podeli nešto na nas seljaci što nas kuća vidi sam kad legamo, i on pozove ovog đilkoša što vaća zjala po ceo dan. Da mu onoj i kaže idi razdeli gi i posle mu da i neku paru. Pa posle ga tako angažuju ze nekakve stvari što domaćini nemu vreme da se akaju sa toj. I kad dođe vreme da se glasa za nekoga a seljaci ko seljaci neće se maju po odbori nego glasu njega! Onog đilkoša! I on sag polak, polak pa dođe do podpresednika, pa posle i do presednika, pa se on tamo upozna s ovi u čaršiju, pa opet kad dođe glasanje kuj će za čaršiju da ni prestavlja a mi svi za njeg glasamo i on tako avanzuje i dođe do odbornika u državu. Pa još mu tam daju funkcije, pa kola, pa vozača, pa pare kolko oćeš...

-          I onda dođe ovakoj ovo glasanje i on ispadne sa sve funkcije. Pa ni se navuče tu u selo i sg ne izbiva iz prodavnicu i sam šljoka. Tolko se ušljokuje da lega ispred prodavnicu. Seljaci, ljudi, žao gi, pa mu nude jednje, pijenje, poso neki da radi bilo šta. Pa ga na kraj pitu pa šta oćeš? A on vika: „Vlas! Vlas mi dajte...!“

Tako vi je kud nas i dok god je takoj neće kud nas da bidne kako treba i kako bog zapoveda. Nema red nema kraj.

Niška voda

Ne nije niška banja već niška voda iz vodovoda.

Mislio sam da je moja domaćica zabrljala i ostavila sudove neoprane ili je to nešto od grožđa koje smo konzumirali ovih dana. Ali nije. Grožđa odavno nema a u cednjaku za sudove pojavio se novi život. Ne tako živopisan ali život koji najviše liči na pijavice. Kasnije sam utvrdio da su to ipak pijavice. Ništa alarmantno, pomislih i sredih nered. Međutim komišika mi se požalila da je pronašla nešto sitno crno što se migolji po vodi u cednjaku za suđe. Ovakve vesti ne mogu da putuju dok neko kao ja ne pita i druge prijatelje da nisu slučajno primetili nešto neobično u vodi. Neki su se žalili na stomačne tegobe, neki da ne konzumiraju vodu u opšte dok bi sramežljive komšinice konstatovale da se nešto migolji po vodi ako odstoji par sati.

Ako ne verujete – proverite. Ja sam proverio dva puta.

Ima čak i nekih indicija da doktori koji leče svoje poznanike preporučuju flaširanu vodu....!!!...???