Вучићу и ти си крив

Поћи ћу од тога да са мало компетенција износим, покушам да дефинишем па чак и представим реалне смернице редуковања или чак ерадикације појава девијантног понашања са трагичним исходом. Покушаћу да избегнем привид повода базирањем на више случајева који се презентују јавности са осећањем дубоке потрешености.

Људски живот се неминовно завршава. То је закон природе. Другачија информација у овом смислу би била да живот неких људи траје вечно. Дилеме о овоме остављам заинтересованимa а отварам другу далеко смисленију тему:

Колико вреди људски живот!?

Ко и са чега научно поткрепљивог и научно признатог има права да донесе суд о томе колико новаца треба издвојити да један људски живот траје док за то постоје природни услови односно до прекида услед старости или болести која најчешће доноси леталан исход?

У добу веома развијене филозофске, научне, социјалне и технолошке мисли у реалним условима, живот се  апсолутно маргинализује. Само у научним студијама постоји апел за веће поштовање људског живота као појаве а у реалним условима, живот се претвара у статистички податак.

Тек када узрочно последична веза оваквог односа према људском животу донесе трагедију, јавља се привид бриге за људски живот.

Људи су генерално доведени у ситацију да је једно најобичније „Здраво комшија! Како сте данас?“ површно до те мере да су саме речи употребљене у реченицама смисленије од форме коју реченице представљају.

Када сам неколицини ученијих и виђенијих људи рекао за ову појаву у тренутку су ми личили на нојеве који хладе главу у песку. Касније, тренутак или два, пренели су тему разговора на лето и кратке сукње.

Контролисана средина

Поборник сам тога да велики део мог времена има најширу могућу приватност коју делим само са онима са којима ја хоћу и који слободном вољом деле своју приватност самном и то у мери обостраног задовољства. Ипак живим у контролисаној средини.

Код куће сам генерално под лупом животне сапутнице, а чим отворим врата ту су комшије познаници, пријатељи и људи које срећем повремено, често или ретко.

На послу увек постоји колега коме је речено да преноси шта ви радите у радно време неком ко вам издаје задатке и управља вашим послом. Негде то буде кафе куварица или портир или било ко кога на послу срећете сваки дан.

Људи у потрази за послом су под надзором бироа за запошљавање, ловца на таленте, оперативце и посебно надарене људе.

У школама контрола се своди на широк дијапазон тумачења проналажења афинитета код деце и очекивања јасних показатеља интересовања кроз школовање.

Контрола здравља је доживела исти степен маргинализације као и људски живот. Све се своди на лечење уз употребу лекова фирме чије је лекар заступник.

Савет лекара се може чути само на телевизији али ћете углавном чути оно што сте већ знали тако да само одгледате статистику дешавања у саобраћају, обрачуне ватреним и другим оружјем и да ли је било повређених и погинулих.

Судство и спровођење закона се ослањају на чињенице постојања основа а за које сам сигуран из више разлога, да један већи део судија и тужилаца, тумаче законе различито од случаја до случаја или у складу са оним што им одговара у одређеном случају.

Адвокати зазиру од судија јер могу да обављају своје функције само ако је њихово адвокатско деловање у складу са очекивањима судија. У оваквим условима право доказивања се своди на слободну процену судија што им даје широк простор за тумачење закона по сопственом нахођењу.

Полиција се суочава са великом збуњеношћу за избор речи за описивање догађаја. Вероваћете ми тек када прочитате полицијски извештај рецимо о убиству или о обрачуну ватреним оружјем и сличним популарним дешавањима.

У затворима, „ресоцијализација“ почиње и завршава се на истом месту. Само што је у затворима контрола опипљива. У затвору ћете најбоље научити како да избегнете неко евентуално наредно хапшење. Да би веровали у ово морате да посетите затвор као посетилац и да завирите у иза оног дела који вам презентују.

Контролори у градским саобраћајним предузећима лек за своје фрустрације налазе у иживљвању над путницима без карте.

Управе градова, општина обезбеђују, кроз на „самоњимапознат“ начин, спровођење контроле инициране са виших инстанци.

Држава има контролу над својом популацијом кроз све поменуто с тим што има и неке специјализоване огранке контроле као што су државна безбедност и обавештајне агенције транспарентне или скривене.

Значи живимо у контролисаној средини са пуно фактора и субјеката контроле а ипак се дешавају убиства, пљачке, отмице и експонирају се и доспевају у жижу јавности неке „усијане главе“ којима припада неко друго место и далеко већи степен анонимности.

Стега

Један од мојих саговорника, који је са негодовањем прихватио израз контролисане средине, поставља занимљиво питање: „Шта ће женско дете од 15 година само, без пратње старијих, на улици после поноћи?“ Када сам ја требао да стекнем нека нова искуства, време када сам морао да се појавим кући било је 9(21). Кашњење од неколико минута иницирало је последицу одлагања мог следећег изласка у град за онолико недеља колико минута после 9 сам био код куће. У међувремену, до данашњих дана, уклоњени су многи табуи а Rock and Roll, као девијантна појава, добио је многе конкуренте с врхом у Turbo Folk –у. За траву је много шира популација сазнала да осим што може да се коси, пасе и пластира може и да се пуши. Бели прашкасти производи и „Смешне Цигарете“ своје постојање су презентовали генерацијама са набујалим хормонима као средства за достизање сазнања о сврси постојања на овој планети. Пилуле за лепо понашање постале су прави хит код конзумената на велику радост произвођача.

Један од мени веома драгих писаца рече: „Сва времена су тешка али сетимо се Аникиних времена.“ Свако време је базен пун воде са дубинама за које морате да научите децу да пливају. Али да би могли да пливају морате да их пустите да уђу у воду. Дакле свака забрана за нове генерације је нешто што ће свима изаћи касније на нос. И онима који су донели забрану и онима којима је било забрањено. Времена која су за нама донела су овакво понашање младих и временска ограничења условила би отказивање многих манифестација које свој сјај имају под ноћним звезданим небом или касним сатима. Ограничење за рад локала и ноћне музике поздрављам као адекватне.

Закон о безбедности у саобраћају још увек траљав јер није делотворан. Још увек закон више штити осигуравајуће куће од људског живота.

Овом закону су се придружили сви други закони у земљи. Сви закони су написани са минимумом заштите људског живота. Написани су за послушне роботе а у корист људи који туђе људске животе поистовећују са робом односно статистичким податком.

Авангарда    

Неки људи су уочили овај проблем и покушали да реше то на оригиналан начин. Организовали би дешавања за вршњаке своје деце у сопственој кући са изричитим знањем и поверењем осталих родитеља и са обавезом да када деца (млади људи) крену да се разилазе, да свако дете отпрати или довезе и преда њиховим родитељима.

Ово је јако компликовано али и веома храбро. Деца су утрошила свој вишак енергије и тестирала своје набујале хормоне у контролисаној средини и срећно се вратила својим родитељима. Поверење између родитеља и деце је добило на квалитету и снази.  

Сви смо различити често метафорично речено као прсти на руци. Различитих смо ширина у схватању света око нас и спремности за прихватање овакве одговорности. Ограничење је једнако учестало кроз појаву слабијег имовинског стања као и због бојазни за прихватање одговорности.

Петнаест година живота је пупољак који треба да израсте у диван цвет за једну, две или више година. Хетерогена средина у смислу броја година за дружење постаје примамљивија и све прихватљивија. Овде родитељи учествују само кроз саветовања и велику дозу стрепње покушавајући да задрже лепе мисли.

Канализација вреднија од људског мозга

Једном приликом, седео сам у друштву једног психотерапеута. Када смо разбили формалности упознавања питањима «ко се чиме бави» и «како иде», саговорник ми је испричао једну фантастичну причу.

Наиме радило се о неком лицу које је имало проблем психичке природе а мој саговорник је, као квалификован за спровођење психотерапије, одржао са поменутим лицем неколико сеанси. Након неколико долазака лице – пацијент се је похвалио да је превазишао проблем и да је он нестао и био је веома захвалан. Наравно, и психотерапија је посао и обзиром да су сеансе биле заказиване приватно када је пацијенту било предочено колико новаца то кошта врло жустро је реаговао и једва се је одрекао суме која му је тражена.

Неком  другом лицу, у кући је пукла канализациона цев и сва прљавштина из канализационе цеви, ширећи ужасан смрад, кренула је да се разлива по просторијама куће. Човек брзо позове мајстора, мајстор то брзо среди, очисти се кућа и човек плати мајстору цену коју је мајстор рекао, сав срећан.

Ако сте пратили ове две независне приче уочићете нешто фрапантно. Далеко мањи проблем се генерално третира као енорман проблем док се стварно тежак проблем маргинализује.

Сви су помислили «свак част» мајстору за канализацију и сви су рекли «па добро, то му је посао» за психотерапеута. Ја кажем свака част обојици! Али да ли је стварно канализација вреднија од људског мозга? Лош мирис ће изветрити, канализација ће обављати своју функцију али «поправити» мозак је далеко веће дело од поправљања канализације. Последице лошег рада психе код човека су далеко веће од лошег мириса прљавштине из канализације. Лоша психа доводи до тога да се људски живот заиста сматра тешко прихватљивим и тривијалним и таква психа је опасна и по оног са таквом психом и за све у његовој околини. Исходи деловања лоше психе на околину остављају лоше мирисе за дуго времена. Трагедије су саставни део лоше психе.

Кад кврцне

Моји саговорници су у једном тренутку хорски лансирали:“Кад неком кврцне нешто у глави...“. Према њиховом мишљењу, сасвим здравом и нормалном човеку, напрасно може да се поремети нека вијуга у глави, да како кажу „КВРЦНЕ“ и изазове трагедију.

Мој рођак је био на одслужењу војног рока у Врању када је Војник Јожеф Менедер, у касарни у Врању, убио шест војника и старешину. Мој рођак каже да је то могло да буде спречено али да је контрола војске затајила.

Могу да разумем мишљење да се човек понаша сасвим нормално по мишљењу његове околине и да му тек одједном, напрасно «кврцне нешто у глави» и да посеје смрт.

Али то мишљење је погрешно и сви знамо да мали проблеми нарастају до великих остављајући прегршт трагова. Они се могу видети само у контролисаној средини која у центру пажње поставља људски живот уместо слабости, лошег материјалног стања, зависти, љубоморе, слабијег коефицијента интелигенције, мањег знања и познавања, мањих капацитета, слабије физичке спреме и многих других карактеристика садржаних у контролама које сам раније поменуо.

Кад се деси, касно је

Само је једна средина у којој човек може бити контролисан лишена димензије вредности у новцу. Само наша најближа околина нас контролише, толерише, јавља нам се и дружи са нама лишена новчане накнаде. Ова контрола је једнозначна према сваком понаособ и дубље залази само у екстремне случајеве али тек када се експонирају. Дотле је то фина и нормална особа из комшилука.

За такву једну мирну особу из комшилука Криминолог Златко Николић је изјавио: «убица петнаестогодишње Тијане Јурић представља тежак облик садисте и да друштво не може да препозна такве патолошке ликове, те да би, да није ухапшен, наставио да убија.»

Да је Златко имао могућности да препозна потенцијалног убицу и да је Тијана жива, сигурно би ми импоновало да један такав ум и криминалистички психолог иступи и похвали се са својим успехом. Овако мислим да жели да привуче пажњу на себе.

Сада ми је много важније да вас питам да ли је важно Тијаниним родитељима што је убица ухваћен?  Или можда Тијани? Тијана одлази у заборав а ми се бавимо осећањима руље која позива на линч.

Смртна казна

Признајем, али сам сигуран да нас има много којима је прошло по памети де је смртна казна за Тијаниног убицу адекватна али слабо задовољавајућа или чак преблага. И ја сам човек и мене обузимају лоше мисли због оваквих дешавања. Али умем да се контролишем и за то сам захвалан многим људима из своје ближе и даље околине. Пренели су на мене нешто што с почетка изгледа слабо разумљиво али је  питко и заиста једнозначно и децидно. Људски живот је највреднији! Људски живот настаје из љубави и као такав, док траје, сам себе развија. У фабрикама се производе предмети. Људи се роде као бебе и поједу и похабају много производа из фабрика док постају људи!  Људи који цене живот. Јединствену појаву у познатом свемиру. Тај исти човек је у стању да препозна девијацију код других људи. Неке су бебе само одрасле да изгледају као људи и да цене неке друге ствари више од живота.

Погледи су нам свима упрти у погрешну страну јер изгубљена су два живота. За оба смо сви ми одговорни! Један одлази у заборав а другог само можете да питате: «зашто?» Као да је то битније од живота Тијане који је монструозно прекинут. Оба живота су изгубљена. Правда!? Каква правда!? За кога правда? За Тијану? За Тијанине родитеље? – То је губитак за све нас!

Сврха контролисане средине

 Ми живимо у контролисаној средини. Али контрола је усмерена у правцу који је далеко од вредности људског живота. Сврха свих постојећих контрола је ту само да би нервирала људе. А већина људи који спроводе контролу представља бруку и срамоту. Они се, благо речено, иживљавају над људима које имају право да контролишу. Свака част изузецима али премало их је.

Када кажем контролисана средина, сматрам да контрола трба да подразумева праћење развоја сваког појединца. Неке студије помињу узрасте у којима треба деци пружати ово или оно како би стасали у нормалне људе. Има много нормалних људи који су одрастали по домовима или туђим кућама лишени задовољства сопственог родитељског дома.

Да је која пара утрошена на психологе, лекаре, правнике, научнике и другу интелигенцију која проводи узалудне дане у кафићима надајући се да ће им неко понудити макар-какв посао, Тијана, Никола, Славко, Беба (пуна је црна хроника ових имена) би данас били живи.

Ако вам ова моја изјава боде очи или вас нервира, онда ми кажите какав је то морал да сте се базично сложили да је ово можда и истина а да је спровођење овакве контроле утопија!? Какви сте ви то људи када имате високо мишљење о себи и високо мишљење о животу човека а када се помене заштита живота сматрате је, у најмању руку, глупом?

Посао је привилегија свих способних за рад. Посла има. Радите га. Контролисаћете и себе и друге и живот ће постати заиста смислен.

Ко је крив

Па кривицу за смрт Тијане носимо ти, ја, комшије, комшинице, апотекари, лекари, кондуктери, домаћице, домаћини, судство, полиција, градске власти, управа водовода, електродистрибуција, економски, правни и сви остали факултети, професори доктори наука, форензичари, судски патолози, адвокати, скупштина Србије, влада Србије, чистачи и перачи улица – сви ми. Сви ми смо прогутали ђаволов највећи успех – да ђаво постоји само у нашој машти. Сви колико нас има смо изнедрили монструма и уз помоћ њега, убили смо Тијану. Ми смо дали Тијани број за извод из матичне књиге умрлих. Ми смо криви!

А тако мало је требало да Тијана размишља о момцима и хаљиницама и ципелама...да живи. Њен живот је био светиња! И сви животи су светиња!

Вучићу и ти си крив

Јесте Вучићу, и ти си крив колико и ја и свако од нас. Пуна су ти уста реформи и шта си урадио и шта сте урадили и шта ћете урадити а реалност је да људе и даље отпуштају са посла, запослени имају до 150 евра месечну зараду, под условом да је добију али толико им је обећано. Па са тим истим обећаним парама људи плаћају струју, грејање, краду интернет и кабловску и шверцују робу из Бугарске и Турске позајмљујући паре од зеленаша који имају више веза и ингеренција у суду и полицији него ти и министар полиције. Провери ти мало боље та «Потемкинова села» које ти сервирају ти твоји статистичари. Џабе ме лажеш јер се то дешава ту, поред мене, у мом комшилуку и у твом комшилуку.

Да сам видео ко продаје дрогу рекао бих ти и то. Али сам видео празну народну скупштину како расправља о предложеним амандманима. Многи су извели децу у шетњу избегавајући посластичаре и полигоне за дечију игру, да би моје интересе у скупштини представљала празна столица. Да ли та столица прима и посланичку плату?

Склони од себе те нераднике и саможивнике и нека ти се дела поклапају са речима. Имаш младе, искрене, мудре и паметне кадрове на располагању па њих запосли и научи их да ти говоре истину ма каква била. А овима до сада се захвали на сарадњи и пребаци их на друго мање одговорно радно место. Лажу те и обмањују јер су кукавице да се ухвате у коштац са проблемима јер знају да су за те проблеме сами криви. Позови српске тајкуне са Форбсове листе нека они улажу у нашу земљу и нека ти они направе још боље услове за стране директне и посредне инвестиције. Нека још зараде пара али нека ти запосле народ.

Отерај криминалце са места на којима треба да се дели правда. Они закон спроводе како им је воља.

Отерај контролоре који мисле да су богови и доведи оне људе у контроле који знају да је контролор само посао.

Имаш у земљи лекара, фармацеута, психолога, психијатара, инжињера, техничара и многе друге корисне профиле који пландују. Живе сами јер треба нечим издржавати породицу. Па њих запосли. Њима дај посао. Нека ти они брчкају у очи сваки дан говорећи ти о проблемима. С њима ћеш лакше да управљаш него са овима што су се најели и напили и напландовали за плату.

Јавне финансије, њихов обим и карактер мало ко разуме, али докле ћеш да финансираш лезилебовиће. Докле мислиш да их плаћаш у циљу смањења јавног дуга. Па они те товаре јавним дугом кукајући за сваку ситницу ко сури пилићи.

И кад неког запосленог чујеш да са тобом разговара као да је политичар одмах га отпусти са тог радног места. То радно место је за раднике а странке се баве политиком.

Нарочито судије, јавни тужиоци, високи полицијски службеници, директори јавних предузећа директори завода и други.

Е кад бар ово урадиш мање ћеш бити крив за неку другу трагедију. Јер оваквим досадашњим радом и ти и ја и сви ми смо одговорни за смрт Тијане, Николе, Лазара, Јанка, Марка и све чија се имена налазе у црним хроникама.

Научи овај народ да је брат осим речи бит родбинске везе.

Толико од мене. Жао ми је Тијане као да ми је рођена. Моје искрено саучешће породици настрадале.