Aleksandare Vučiću vidi malo i nas

Poštovani predsedniče

I iole normalan čovek je svestan da je stanje „Srbija“ determisano kolateralnom štetom – životom običnog čoveka, svojim građaninom. Da li si ti postigao nešto do sada nije pitanje! Pitanje je tvoje spremnosti da zaista pomogneš svojoj zemlji i svojim građanima. U pluralizmu interesa i slobode mišljenja je i ključ i brava normalnog života Srbije. Svi su svesni da ništa nije u tvojim rukama i da moraš da igraš u kolu koje skriva sinkope: ne igraš „tango“ sa rusima, nemačke igre su ti strane i sapliću te, ameri plešu solo...izbor koraka varira od vetra do vetra. Nisi ti baš bez sluha i svest o tome da je malo toga u tvojoj moći poistovećuje se sa lošim ishodima na međunarodnom planu. U stvari, ti si se izborio za tu poziciju i primičeš se korak po korak povoljnijem ali si mnogo toga propustio kod kuće. U kući ti „kroje kapu“ dunsteri, iskompleksirani šilibajzeri, ljigave poltrončine i još ne opevane budaletine.

Ozbiljni ljudi visokih moralnih kvaliteta, obrazovani, ljudi čiji se integritet nikada ne dovodi u pitanje stoje po strance i ne veruju šta se dešava. I na sve pristaju jer su uplašeni i često možeš da čuješ komentar: „Ma pusti budalu! Uništiće i sebe i nas!“

Vizionari napuštaju Srbiju....

Mogućnosti

Nema ih previše ali se mogu sagledati sa više strana. Za nešto primeniti eklektičku paradigmu, za nešto pogledati kako se može unaprediti kroz neto sadašnju vrednost, za nešto rizikovati, a za nešto videti kako se ljudi snalaze.

Energetika

Kao i sve siromašne zemlje, naše bazične elektro-energane oslanjaju se na rudno bogatstvo sa konačnim ishodom –iscrpljenjem istog. Za sada ta situacija nije alarmantna ali to ipak ne znači da tome ne treba pridavati značaj. Do toga ćemo doći posredno. Dakle, elektroenergetska situacija je stabilna što se ne može reći za energiju koja se koristi za transport i toplotnu energiju za koje se više od 98% oslanjamo na uvoz. Tu je komentar sa potrošačke strane: „PAPRENO“! Sa pozicije države odgovor je da ima još mesta. Što se tiče saobraćaja, u gradovima ne treba voziti ni u ludilu jer postojeće saobraćajnice su za saobraćaj daleko nižeg intenziteta. Gradski prevoz je katastrofa. Kako u Beogradu tako i u Nišu. Pa samo u Nišu ima dvadesetak taxi udruženja i svi rade. Minimum dve stotine vozila je angažovano 24/7. Start je 100 dinara kilometar 40 dinara. Dnevne migracije stanovništva su dakle oslonjene na privatne automobile što je za grad od 150 000 stanovnika energetski ponor. Odavde se može izvesti zaključak da smo mi užasno bogat narod.

To nije tačno! Bogati ne troše bahato i ne rasipaju svoje bogatstvo. To rade nekulturni i neuravnoteženi. Ovaj paradoks je i te kako pitanje politike jedne zemlje. Rasipamo novac. Rukovodstva GSP-a su indolentna i indiferentna jer i njih kao i sve ostale interesuje profit. Pa gde tu država profitira kad siromaši narod. To nema veze ni sa kakvom logikom. Hoću bogatu zemlju sa siromašnim ljudima. Na stranu priče o tome ko su i kakvi vlasnici i kakva im je radna politika. To je tek za Riplija. I ovde nema izuzetaka.

Toplotna energija

Ja stvarno nisam siguran ko je taj koji je ekonomiju prosečnih troškova shvatio kao ekonomiju otimanja od ljudi ali o tome su pisali eksperti energetike i to nikada nije stiglo do tebe. Neko žestoko zavlači ruku u džep potrošača sve dok ga ne pocepa a onda mu natovari još i javne izvršioce. Nemam ništa protiv istih jer ljudi rade svoj posao u okviru zakona i tu nemam prigovora ali prigovaram o tome da sa povećanjem broja korisnika centralnog grejanja rastu samo ukupni ali ne i prosečni troškovi. Sa povećanjem broja korisnika toplotne energije mora doći do smanjenja cene isporučene toplotne energije.

Haos nastaje kada se neopravdani gubici, nenaplaćena potraživanja iz doba ratova i velikih infacija, predstave kvadratnim metrima umesto kilovatsatima i pojave na računima nezaposlenih građana.

Lažu ljudi da vole skromno da žive. Svi vole luksuz, da lepo ručkaju, da se lepo obuku, da voze dobre automobile. Ja prvi. Ovako stešnjen između mog obrazovanja, mojih afiniteta, mojih operativnih i drugih sposobnosti pa i mojih godina (uskoro ću napuniti 54) te socijalne pomoći na koju sam prinuđen jer ne mogu da se ubijem (strah me je) i mogućnosti za zapošljenje (na birou sam) mogu samo da gledam u račun za objedinjenu naplatu koji „ubija“ 2 do 3 puta socijalnu pomoć.

Od oca sam nasledio polovinu stana u kome živim nevenčano sa 47 godina starom devojkom i nismo se usudili da imamo dece. Jer mi i potrpimo malo. Ali deca nisu dužna da trpe našu „nesposobnost“ da im omogućimo kako tako prijatno detinjstvo.

Hoćemo mi, ali daj brate, makar jednom od nas posao od 40 -50 hiljada dinara... ovo što dugujem... na kredit... ma možeš da se pozajmiš...

A video sam i to ko je i kako naglo dobio posao i baš se prisećah koga od njih sam spremao matematiku i nisu znali da sabiraju cele brojeve...

Ma nema veze. Važno on može sebi da priušti da plati grejanje ali nas pedesetak nismo i to je neka realna slika. Mislim da je izlišno pričati kada smo i kako ostali bez posla. Ne postoje vrata u Nišu na koja nisam zakucao... a i šire. Samo sitni poslovi, s vremena na vreme, i kad stignu da mi plate. Kad plate, ja vraćam ono što sam pozajmljivao i tako u krug.

Krajnja instanca ove priče je da je neko ko je toliko moćan da niko ne može da dopre do njega, pretvorio kwh u m² i veliki broj nas grca u dužničkom životu bez nade non Lux in tenebris.

Stres je svakodnevnica i počinje da mi smeta kada me zaborave. Oprostite mi na ironiji i cinizmu jer ja sam prinuđen vama da oprostim što ste me zaboravili.

Još mogućnosti

Poljoprivreda

Sve što se u Srbiji uzgoji može se prodati van države. Samo predgrađe Moskve ne možemo da zadovoljimo. Ali možemo da zadovoljimo kvalitetom izbirljive potrošače.

Nedavno sam trojici mojih drugova, koji pribogu žive kao i ja (bez primanja, na socijali, bez dece) predložio da kupimo nešto grožđa i ispečemo rakiju. Onako za našu dušu. Litar prepeka – Loze nas je koštao oko 200 dinara (nismo dodavali šećer). Hvalili se mi drugarima rakijom i to je došlo do izvesnog gospodina koji živi van Srbije. Obratio nam se i ponudio 10€ za litar i da mu prodamo sve koliko možemo.

Na ovaj i sličan način iz Srbije godišnje ode i do 500 000 litara KVALITETNE rakije. I to je bolje nego li da voće skapava jer se ne isplati ni brati. Ja znam da je ovo krivično delo. Ali mogu vas ponuditi rakojiom koja je ostala a i kupio sam cipele ove godine. Kožne. Bila neka rasprodaja. Platio sam ih 1500 dinara.

Nisam značajno oštetio državu. Država sama šteti jer nije poslala nikog ni kod onog što nam je prodao grožđe ni kod nas da ponudi nešto zbog čega valja zasući rukave i raditi. Nihilisanje ljudskog rada u Srbiji je veće nego između dva svetska rata a nihilisanje ljudskog života ne zabeleženo na planeti.

Za izvoz rakije u strane zemlje treba jedan pismen ćata i jedan beskrupulozan i nepodmitljiv tehnolog (puni biroi za zapošljavanje i jednih i drugih) Država nek si uzme evro po litru daj proizvođaču pet. Ako država proda samo 500 000l godišnje onda neka se ....

Ista je priča sa svim proizvodima u Srbiji koji mogu da postanu svetski brendovi.

Ø  Neorganizovanost

Ø  Korumpiranost

Ø  Sebičnost

Ø  Egoizam

Ø  Ljuboora

Ø  Zavist

Ø  Nestručnost

Ø  Defetizam

Ø  Destrukcija

Ø  Nihilizam

Morao sam da ilustrujem kompletnu situaciju da bih vam na prostom primeru pokazao kako država može da prihoduje od već postojećeg bogatstva. Ovo je samo delić onoga što Srbija od  6 000 000 ljudi može da ponudi svetu od 7*10⁹  ljudi.

Ovde država treba da prepozna svoju ulogu preuzimanja rizika i da osiguravajuča društva budu u službi naroda Srbije a ne u službi siromašenja naroda Srbije.

Partijsko zapošljavanje

Ovaj izraz je dosledan samom sebi. Ma zaposli sve iz partije ali ti Vučiću kadar imaš do ispred svojih vrata. Nadalje ti poslove obavljaju ljudi koji velikim delom nisu dorasli zadacima koje postavlja radno mesto. Ako su zaslužili nečim da im se plaća daj im penziju čoveče i postavi kvalitetne ljude da obavljaju posao. Zbog tih i takvih nisi uzeo 500 000€ ove godine od rakije i kozna koliko miliona evra od drugih stvari a osiromašio si narod za veličinu uvezenih energenata. Jesi ti punio kasu akcizama ali si praznio džepove jedinom izvoru prihoda. Tvoji izvori su nerealni i na staklenim nogama. Ovo imaš čak i da prodaš u bescenje, nećeš biti na gubitku.

Skloni bre više ove aljkavštine i lezileboviće iz uprava i državnih službi. Sve što si doneo oni izedoše. Nespoobni su da rade. Šefovi su ti katastrofe. Direktori ne umeju da razlikuju miris od smrada. Samo je važno da je on direktor.

Direktori u stranim zemljama odgovaraju celokupnom imovinom a ovi celokupnu imovinu stekoše položajem.

Idi vidi se sa Putinom. I on je okupio svoje tajkune i rekao da rad mora da se plati inače nikad ne može da radi.

Odem na radno angažovanje, odradim 100 sati a onda mi grad velikodušno (sažalivši se na mene) isplati 10 000 dinara posle najmanje tri meseca a nekada se čeka i duže.

Napisao sam ovo ispod očekivanja za mene. Ali to je i bio cilj. Da još neko pročita. Možda. Možda, možda neko otvori oči i malo poživimo i mi obični smrtnici.