Александар Вучић – премијер Републике Србије

Уместо предговора

Од постања српског ентитета па све до данашњих дана, сва страдања срба су занемарљива у односу на страдање од демократије савременог српског парламентаризма. Ове, назови политичке снаге, вазали разних светских моћника са успехом извршавају налог да се србима затре траг. Да једноставно нестанемо и као појам и као нација. Без обзира на крилатицу: „Ја све радим у интересу Србије...“ наш премијер се све више истиче у овом веома уносном послу.

Само ми је мало мутно да ли сви ви схватате да сви мрзе оне који мрзе сопствени народ. Европска унија се слатко смеје јавним иступањима у вези наше интеграције са ЕУ. Па они воле себе и врло елегантно ће фабриковати сваку могућност да избегну државу која мрзи сопствени народ.

Карцином на тумору мозга

Колико год ово звучало као синтагма или плеоназмична игра појмова ово је најсликовитија претпоставка постојања ентитета званог држава Србија.

Аналогно организацији људског организма може се претпоставити свака организација. Међутим постоје основни закони које је природа поставила пред организацију живота. Једна од основних је подела функција и сагласност за неравноправност у телеолошкој међузависности организованих целина.

Ако би држава Србија, аналогно људском организму имала мозак, онда би то била законодавна и извршна власт отелотворена у парламент и владу.

На једва 6.000.000 људи у држави постоји чак 250 посланика народне скупштине и 18 министарстава.

Када би природа правила организам према оваквим поставкама, та природна креатура би морала да превазиђе чувену Гернику јер би се у том случају очи уста и нос оваквог организма налазили на дупету које има закржљало стопало за евентуално кретање. Мозак би у том случају био окружен цревима и другим унутрашњим органима. Обзиром да је у таквим условима немогуће успоставити енцефалну баријеру сваки излив прљавштине из црева би заувек остао у мозгу. Свака прљавштина је опет услов за стварање паразитских и деструктивних микроорганизама а када то досади здравим ћелијама оне почну да се понашају девијантно као и њихови новопечени суседи.

Како опстанак сваког организма зависи од две основне економске поставке: „РАСТА и РАЗВОЈА“, ове девијантне ћелије полако али веома сигурно преузимају примат у расподели неопходних елемената за живот ослањајући се на извор свог тупавог домаћина. Тупави домаћин је принуђен да се бори за опстанак па полако узима све карактеристике новонасталог микроорганизма саучествујући у отимачини. Дакле, ћелија домаћин постаје непријатељ свог организма како би опстала али се сјединила са својим новим савезником који полако прераста у тумор. Е камо лепе среће да је ту крај, него она ћелија која је постала непријатељ свог тела – карцином опседа и наизглед покушава да уништи ћелију – тумор а у ствари свађајући се са њом заједничким снагама учествује у уништавању колабираног организма.

Први тумор – маркер  → Владине агенције

Овај тумор државе Србије је веома вешт у обмањивању јавног мњења и користи сва могућа научна достигнућа да убеди широке народне масе у своје бајке како би карцином – влада обезбедила нове паре за џаболебароше зване владине агенције.

Карактеристика ових агенција је у запосленим људима који перманентно примају средства реда величине да живи двадесетак просечних четворочланих породица или ако се недајбоже овај новац креативно инвестира да од тих средстава живи једна омања варош.

За ове запослене оправдано сумњам да знају локацију која би означавала седиште њиховог запослења.

Други тумор – маркер →Невладине организације

Овај туморчић је прави разарач делова организма који још увек глупаво верују да правда постоји. Он се појављује као ЦИПИРИПИ реклама на ТВ програму усред неке интересантне емисије(за Риплија али постоје и такве емисије).

Дакле појаве се, за кратко време направе хаос и нестану да би се на неком другом месту појавиле у неком другом облику. Људи нису криви што после толико времена добију шансу да зараде неки динар па и занемарују штетност онога што раде. Кад пресахну финансије онда се крију и беже од осталих. Овако се у организму човека јавља извесна вучија ћелија.

До сада смо говорили о појавама које су везане за онај описани тумор а сада:

Први карцином - маркер→Народна Банка Србије

Народна банка Србије, некада оснивач светске развојне банке сада је у функцији обезбеђења средстава за сигуран раст и развој тумора како би карцином могао да опстане. На чело ове институције можете да доведете и аналфабету Мику циганина (оног...знате: „..добар нам је интенет...а ви како те“) она ће беспрекорно да функционише у смислу осиромашења нације, расипања новца преко страних банака у Србији, задуживања народа од преко 100 еура у секунди и оправдавања сваког изгреда тумор ћелија.

Други карцином – маркер →Министри у влади Србије

Дахије Београдског пашалука су имале више душе од министара у влади Србије. Свако министарство сходно свом ресору организује акције у којима жели да наплати своје услуге.

Најбољи пример је оснивање института за проверу квалитета робе која се извози из Србије. Конкретно, сналажљив српски народ је нашао канале како да извезе домаћу ракију а да заобиђе карцином – гуликожу владу како би могла да плаћа намете истој. Тако су почели да извозе изузетно добру ракију ван земље преко пријатеља, познаника или контаката успостављених лично.

Уместо да ова министарства обезбеде тржиште за извоз ракије и још успут гарантују квалитет институтом, карцином министарство хоће да наплати три пута већу цену за гаранцију квалитета ракије од саме цене ракије и то од нашег човека – нашег сељака, и још му прети казном. И наш сељак проспе ракију и можеш само да му посечеш шљиве како се карцином министарство и спрема да уради преко приватних извршитеља.

Трећи карцином - маркер→Приватни извршитељи

Обзиром да сам у годинама у којима је тешко доћи до посла, успео сам да се убацим да у одрeђеној образовној установи хонорарно предајем у својству вишег предавача. Када никакав кућни буџет допуњавате са 30 – 40. 000 динара годишње онда је то мање од 5.000динара месечно. Да бих и ту сићу могао да користим морао сам да отворим текући рачун.

Обзиром да сам изостајао са плаћањем месечних обавеза од .8000динара приватни извршитељи су прво послали установи у којој сам хонорарно радио да исплате моја дуговања. А нашли су ме на основу оног текућег рачуна који сам отворио. Пошто су моја примања испод суме коју дугујем остао сам и без овог хонорарног посла.

Ових дана су ми се навукли и у кућу под претњом да ће да ми попишу ствари. Тог тренутка сам имао неке обавезе али баш би их пустио да видим како ће да напабирче 100 и кусур хиљада динара од мојих непокретности.

Па нек ми узму и овај телевизор марке WEG, и овај рачунар без кућишта који сам сам склапао и нек носе. Нек живе тумор и карцином.

Обраћао сам се и ја социјалним службама иако ме је дуго времена било срамота да званично постанем социјални случај, али одбили су ме. Ја сам србин. Да сам циганин ту проблема нема.

Четврти карцином – маркер → Судство

Највише што би овде требало рећи је легло криминала и колевка савремених робовласнчких односа.

Пети карцином - маркер → Здравство

Молим бога сваког дана да сам здрав и с времена на време одем до цркве да се помолим за своје и здравље свих вас.

Суверени владар карциномом на тумору мозга

Политичка срамота у јавним наступима

Ја сам стварно запањен да један први министар у земљи има тако мало знања о политичким иступима. Уместо да се понаша политички зрело он прави talk-show од конференције за штампу коју је сам сазвао. Свађа се са новинарима, пада на провокације и у ватри покушава да се извуче на сумњиву елоквенцију. Када свему томе дода да ради у интересу грађана Србије, то изгледа тако комично да се и сељаци који су такође грађани србије слатко насмеју иако мисле да се обраћа само људима који живе у градовима.

Па попи човече неки валијум или узми неку хемију од Чеде и обрати се новинарским вуцима као премијер уместо као смушени школарац на родитељском састанку.

Железара Смедерево

Шта овде додати осим чувене реченице : „Шта рећи“!?

Гуликожа

Ако ми већ шаљеш приватне извршитеље прво ми пошаљи на врата људе који ће да ми понуде посао којим ћу месечно да зарадим минималну потрошачку корпу. Е ако то одбијем онда ми пошаљи вукове на врата па нек носе телевизор. Друго и немам.

Ето, толико од мене. Одо` сад да обришем прашину са мог WEG-а и да мало приуредим овај рачунар, да ме буде мање срамота када ми га буду узели ови исцеђивачи душа од приватних извршитеља. И то ћу да дам нашој влади карциному на тумору. Нека уживају.