Претражи овај блог

уторак, 2. март 2021.

Александар Вучић и дозвола нечастивом



Видим, ових дана ти баш раде о глави. Није пријатно али добро је знати. Е, видиш, незгодно је кад не знаш...ко, како, када и на који начин је уплетен у нарушавање твоје безбедности. То је само зато што ти ови твоји аналитичари, који се баве читањем ових блогова, веома површно, са ускраћеним смислом, преносе оно што овде прочитају. Узми пола сата паузе да прочиташ. Можда сконташ. Кажеш да ниси глуп! Бар ти, као декларисани и експонирани русофил, можеш да разумеш гордост и предрасуде. Па што се ували у све то?

Врло је просто. Сваки систем се гради баш као што си и почео. Из темеља. И лепо си кренуо све док нису почели да ти говоре да си негде ставио превише арматуре, да је то непотребно...и шта сад?! Подупиреш зидове да би ти задржали недовршен кров.

Основа сваког система је телеолошка међузависност елемената (В. Вученовић,. Економски факултет Београд).

То значи да сви елементи система имају оправдану сагласност за неравноправност!

И када ти, на местима са високом одговорношћу, поставиш искомплексиране, Данинг—Кругеров-им ефектом обдарене људе без интегритета, шта очекујеш? Да ће систем функционисати? Неће! Него ћеш и ти као и сви твоји претходници на пиједестал за пљување. Јер њихова неспособност и неразумевање синергичног деловања воде у редове, безнадежна и мукотрпна чекања на све што се завршава са два десна клика мишем за компјутер. И ето ти еталона за подршку мишљења која само врше деструкцију. Само зато што људи бесконачно чекају на најједноставнији папир из катастра, општине, суда, МУП-а.

Читава једна генерација људи ти је остала без посла и довија се на све могуће начине да се докопа пензије. Шта овде очекујеш? Па ко ће да чека да се неко смилује да му понуде посао с бироа. Раде људи. Поштени. Али раде на црно. Па, послодавцу се исплати да не плаћа порез а као не пријављеном не мора ни плату да му исплати.   ....шта од овога очекујеш?! Да ће неко да ти каже: „Вучићу, цвете мој“!

Ти си изградио тај систем који те сада нишани од негде. Ја нисам тај. Ја сам нишанио кога треба. И био сам добар у томе и најжалије је да колико год пута сам рекао да никад више нећу стати у одбрану земље ипак ћу бити ту и на страни мог народа. МОГ НАРОДА. Тог истог народа који има мање права него националне мањине у сопственој земљи.

Ти си изградио све ово. И, сад би да се склониш. Сад мораш мало боље да сагледаш ствари око себе и око државе. Јер, оног тренутка када се протежира спорадично и у заиста изузетним случајевима по било ком питању, неће постојати ни једна цев уперена у тебе. Овако, незадовољство тера у страх за сутра, страх тера у очај а очај у бес. Мало је оних који ово не пролазе. Они су исто твоја творевина. Обезбеђени су до петог колена и то из времена када сам се ја борио за српство а они згртали богатство.

Тебе су гаћали каменицама па те је обезбеђење однело на рукама. Е, баш да ти не кажем чиме су све мене гађали...али и ти ме гађаш

Да ли сам и у једном обраћању теби рекао да нешто треба да ми даш?! Не! Само сам тражио да нормално живим и радим и да не постоје неформални облици управљања, јачи и бескрупулознији од формалних! И замисли где се ти неформални облици управљања налазе! У твојим формалним владајућим елементима. То куче је сад окренуло зубе према теби и ти и даље не видиш шуму од дрвета.

И сада, кад си можда отворио очи, покажи мало поштовања према нама ратним ветеранима. Нисмо се снашли у земљи у којој владају људи чија елоквенција не прелази оквире малих огласа. Дај нам шансу да решимо пропуштено за ове мрачне периоде.

Не дозволи да ти насилници владају земљом а да се ти саириш и ограђујеш од тога. Стави их тамо где им је место и опозови дозволу нечастивом.

 

субота, 19. децембар 2020.

Новогодишња честитка Александру Вучићу и Ани Брнабић

 


 

Поштовани председниче републике и председниче владе Србије. Пошто сам сагледао све своје расположиве опције за живот и рад, реших да вам се обратим са једном молбом која ће обухватити један добар део популације у Србији. Ипак екстремне захтеве ћу задржати само за себе.

Наиме, имам 55 година (за неки дан 56), разведен без, деце. Недостаје ми мастер рад на машинском факултету у Нишу, тако да имам само VII степен стручне спреме. На социјалној сам помоћи од око шест хиљада динара, повремено, када има потребе, возим такси (непријављен) јер нема могућности за пријаву, предавао сам информатику на Радничком Универзитету и све то за неку ситну надокнаду…

Како је почела ова пандемија, нема никаквог посла у изгледу. Рачуни се гомилају а извршитеље уопште није брига за овакву ситуацију. Чак су и банке одобриле грејс период за отплату кредита…

Дошли људи у попис, раде свој посао и немам замерке на њихов рад. Колоквијално сам поставио питање да ми се прво понуди неки посао како бих могао да макар покушам да измирим дуговања. Одговор је: „То је закон а то није наш посао…једноставно тако је“.

У попис су ушла два јефтина телевизора, бицикл, усисивач и веш машина…

Када си дошао на власт, прво си обезбедио финансије из пензионог фонда, са јединог места на коме си и могао да узмеш новац. Новац је неопходан за функционисање било које социјалне категорије. Новац си паметно употребио... имам пар примедби али је боље но што је било…

Ја не тражим од вас двоје да ми дате новац да ја живим. То је сулудо. Ја од вас тражим шансу да живим.

У Хрватску више не могу ни у транзиту. Где год сам био као официр, бранио сам српство. Наравно, неко је, кога боли брига за нас ратнике, рат у Хрватској и Босни прогласио мирним дешавањима. Отишао сам да полажем за Е категорију како бих могао, возећи било где, да зарадим за живот и можда да платим заостала дуговања. Задужени за полагање ми после трећег полагања рече да своје неискуство надокнађујем пажљивом вожњом и да не може да ме пусти. Глупи ја, не питах, шта треба да положим…

Дакле, „у небраном сам грожђу“; узеће ми телевизора, бициклу, усисивач и веш машину и ја ћу вероватно после тога бити економски јачи за испуњавање својих обавеза.

Савез бораца нам је узео по двеста динара и од тада – ништа.

Биће, биће, биће… Ја, кад умрем, не треба ми ништа. А све ово што се дешава око мене, понајмање личи на живот.

Не кажем да сам сваки пут, у животу, донео исправну одлуку али ми покажите оног ко јесте.

Имам предлог за вас. Честитам вам наступајуће празнике и ако уз пут, не стигнете да се позабавите нама, које нико неће да запосли, који немамо никаква примања, барем што се мене тиче, молим вас да извршите једну еутаназију над мојом маленкошћу јер сам превелика кукавица да се сам убијем. Овако, изненадите ме. Ко сам иначе ја, што сам „крварио гаће“ у име српства, што нисам побегао од ратова…небитан сам да би се позабавили са мном.

уторак, 14. април 2020.

Ана и Александре не посустајте сада

Не бирамо ситуације које нас затичу али можемо да бирамо однос према њима

Почни да управљаш народом. Сада си му потребан. Генерали после битке само измишљају могућности али суочени са претњом реагују. Овај народ није спреман да сам донесе квалитетну одлуку јер има превише кукавица, полтрона и улизица које су својим односом са ситуацијом бирали лакше путеве са већим бенифицијама. Суочени са оваквим проблемом понашају се себично, неодговорно па чак и прилично нерационално, да не кажем веома глупо. Нека буде да су у одређеном тренутку ови људи били потребни. Сада су ти баласт. Мораш да их склониш у други план. Они се најлакше „примају“ на гласине и невероватно заразно их шире.

Када си суочен са неодрживим алтернативама треба да размотриш своје императиве.

Објасни да је интерес очување популације кроз победу заразног вируса.
Доктора Кона, човека са интегритетом, потпомогни једним или двома особама који ће лакше превести народу његову способност да са мало речи каже јако пуно. То је одлика предавача, професора који на тај начин стичу увид у то ко колико запажа „свако зрно“ знања и искустава колико тај човек може да пружи.
Народ нам је неписмен и пун насилника. Они су постали такви јер се превише плаше. Незнање их држи у страху а бес их ослобађа.
Спонтано знање за широке народне масе (оно што не садржи изразе као што су коморбидитет, летални исход исл) може се постићи са мало више простих речи.
Верницима дај посебну алтернативу да са терасаи прозора посматрају шетњу свештеника уз обезбеђење. Нека људи на својим прозорима и терасама држе свеће упаљене.