Osnove rezignacije u Srbiji

 

Uvod

Osnove, za razvoj nepovoljne situacije u Srbiji, ogledaju se u „Spolja gladac, unutra jadac“. Ukinute liste čekanja kod lekara...pa ima nekih naznaka ali je daleko od istine.

Eho abdomena, zakazan mi je za tri meseca...odem privatno i završim odmah. Ja to mogu sebi da dozvolim...možda i ne mogu ali sam ipak otišao, platio i završio za jedan dan...

Moj rođak je, posle tromesečnog sakupljanja dokumentacije, otišao, konačno, na operaciju katarkte.

Prema njegovim rečima, a nema razloga da me laže, doktor mu je, na vrlo neljubazan način, etički apsolutno nekorektno, rekla da ne sarađuje jer refleksno trepće, konstatujući u zapisniku da nije dovoljno motivisan za operaciju...

Pa gde su ti sad ti povratnici, povećane plate, savremeni uslovi, savremene ustanove...gde ti je sve to???!!!

Lako poljuljana svest

Među nama su i hipohondri i nedokazani ljudi ali i nedokazani i neiživljeni kadar, pun sebe zato što je stručnjak u svojoj oblasti. Stvarni stručnjaci su u senci jer nadaju se ljudi da će se ovi  ugledati na njih. I primaju istu platu. To je prva sramota za državu.

Shvatam ja da smo mi ispošćeni prethodnim periodima ali šta se promenilo? Pitanje je retoričko u toliko koliko sve više ličimo na srednjevekovnu koreju: rođenjem stiče mesto u društvu na osnovu društvenog položaja roditelja.

Mi smo mala zemlja i svi vrlo brzo i lako saznamo da su oni koji nisu umeli da obrišu nos sada postali deo društva od kojeg ostali zavise na izvestan način. A taj, jedva da je naučio da obriše nos...

Ostavljamo državu Manulaćima, gospođi ministarki, nekom Dr, prišipetljama a većina pati od Daning—Krugerovog efekta[1].

U ovakvim uslovima, možeš sve da zaposliš i svima da daš „masno parče hleba”, ne možeš da umiriš zdrav razum.

Digrseija

Moj, sada pokojni otac, trebao je da sakupi dokumentaciju za neku hirušku intervenciju. Navikao da trpi bolove krenuo je u pohod na papirologiju sa nesnosnim bolovima. Nije čak ni hteo da opterećuje sestru i mene. Igrom slučaja sam saznao za njegov problem. Ispostavilo se da mu je, maja te godine, zakazan pregled za oktobar a rezultati ulaze u nalaze za operaciju koja sledi.

S obzirom na vrlo tešku dijagnozu, pozvao sam prijatelje i za tri do četiri dana, moj otac je imao svu dokumentaciju za operaciju.

I pored uspešne operacije, moj otac je preminuo septembra te godine...

Znači i moje poverenje je poljuljano. Nemam ja ništa protiv svega što se radi i gradi. I treba graditi. Ali izostala je gradnja arhitekture ćoveka u društvu. Revanšizam i nezainteresovanost su glavna odlika naših „STRUČNJAKA“.

Šalterske radnike prepoznajem na ulici. Nose „drugu boju“. Na licu im se može pročitati: „ Svi oni moraju da dođu (na mojega..) kod mene na šalter.

Sada je jasnije

Sada mi je jasno, zašto je postojao strah od blokadaera i njihovih protesta. Imali su masu...bravo generale. Odlična bitka...ali rat nije gotov. Sledeću ofanzivu moraš da izvedeš Gideonovim mačem ali tako da niko ne strada! Da ti nisam u koži!

Bila je jedna dobra inicijativa. Ali je to ukidanje sloboda.

Znači, edukacija i emancipacija institucija kroz institucionalne oblike nije moguća. I dođosmo do edukacije i izbora ljudstva.

Pa gde da ih edukujem? Rođeni u vreme: „vidimo se u čituljama“, gde robijaš ima svoje obezbeđenje nevaspitana i rasplazna i razuzdana deca, uloga žene u njenoj emancipaciji nije porodica nego potraga za afirmacijom u tuđem „ataru“...rastureni brakovi, unakažena porodica i pljuvanje na veru.

Gde da ih edukujem, kad poznajem dobar broj kolega koji nose Dr., samo da bi lepo zvučalo. Mafijaši su male mace za njih.

I kao što je veća budala od budale, pametna budala tako je od običnog zlikovca veći zlikovac onaj koji sebe predstavlja kao emancipovanu i obrazovanu ososbu.

Neznanje

Ja, zaista, ne znam ko je partijski funkcioner u mom kraju jer ga nisam ni video ni čuo niti ga poznajem.

Taj je, za ovih nekoliko godina, morao da mi zakuca na vrata bar dva puta. Funkcioneri „ex fotelja“, neće ništa promeniti na bolje jer ništa i ne rade. Kad ti ništa ne radiš oni drugi vršljaju...

Mislim da sam ti dao osnove smernica kako da počnemo „izlečenje“ ovog „malignog oboljenja“ društva.

Imaš para, daj im neku dnevnicu ali neka rade. Neka obilaze svoje birače i potencijalne birače.

„Ja na konju, oni dole. Bog te jebo, što me vole“, više ne važi.

Ne treba da nastupa kao političar. Treba da se bavi problemima običnog čoveka. Neka spasi jedan brak u svom mandatu pa je premija. A kamo li sve ostalo.

Religija nam izostaje. Zaostaje. Obiđi parohiju. Osveštaj ljudima dom. Ne za pare. Donesi im mir i spokoj.

Iz prošlih vremena nam je ostalo da u kafanu idu samo lopovi i probisveti. U kafanu treba da odu prijatelji, porodice, vredni ljudi... i oni imaju dušu ko ti i ja. I oni su prolaznoci...

I mislim da dimenzija prolaznosti nije poznata jednom delu javnosti. Znaju samo za prednost nad drugima i to im je dovoljno. Nema zdrave konkurancije.

To je neznanje države...ili..

---

[1] Daning—Krugerov efekt je kognitivni poremećaj. Njegove posledice su da osobe s manjkom veština i znanja u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da su njihove veštine mnogo veće nego što zapravo jesu. Ovaj poremećaj pripisan je metakognitivnoj nesposobnosti individue da prepozna svoje greške.