Вучићу, неке ствари морају да престану

 

Пре свега, мора се упутити оштра критика на рачун већег дела популације у Републици Србији из једноставног разлога што се у било којој полемици, две или више заинтересованих страна не користи ad argumentum. Најчешће расправе или полемике одлазе у погрешном смеру јер се воде ad hominem. Употреба лоших речи и сам избор речи упућен је против личности или за личност. Основа аргументације у расправи се води против личности која износи своје мишљење вршећи ниподаштавање и смештање у посебност за одбацивање сваког даљег изношења ставова и мишљења, били они позитивни или не.

Са друге стране имамо непознавање структуре управљања од обичних грађана и сматрање, рецимо, одборника у општини, шансом да се задовољи неки лични интерес.

Овакав став се латентно одржава у свим основним јединицама самоуправе иако се од државе добијају конкретне директиве како да се локалне самоуправе активно укључе у живот и рад својих грађана и да изналазе начина да исти унапреде.

Често се у средствима јавног информисања извештава о неуспелим пројектима. Нико не сме да се супротстави, чак ни вербално појединцима, који једноставно из неких својих разлога не желе да се неки пројекат реализује.

Све ово мора да престане још на самом почетку. У избору одборника локалних самоуправа као и одређивању радних тела за спровођење задатака. Одборник мора да има у виду, сваког тренутка, да је неуспешност грађана његов неуспех. Отпуштање радника, недостатак воде у делу општине, дотрајала канализација, мали број склопљених бракова, велики број људи који одлази на рад у иностранство…то су све неуспеси свих одборника локалне самоуправе а не неуспеси грађана.

Сведоци смо многих пропуста у раду локалних самоуправа који се углавном базирају на неодлучности, зазирању од локалних моћника и необјашњивим недостатком средстава за извршење пројеката.

Дакле, први задатак за све локалне самоуправе у Републици Србији би морао да буде остављање без утицаја свих неформалних система управљања и њихово искључивање из формалних.

Други, веома важан задатак, је постизање високог нивоа елоквентности у расправама и аргументацији и прихватање постојања другачијег мишљења.

Ово је извод из докторске дисертације коју сам управо завршио…

Политика у Србији мора да заузме сасвим нову димензију у којој аргументовано мишљење мора да се саслуша при чему  ad hominem није аргумент и мора да се саслуша друго мишљење.

Мало пре, у јутарњем програму, Борис Тадић је изнео неке податке који могу али и не морају да буду истинити….

Све изјаве које се састоје од гласина или инсинуација морају да буду стављене ван политике. Само истините тврдње, које могу да се докажу, могу бити изнесене у расправи без обзира на позицију или опозицију.

Свака аргументација која се заснива на снази по основу броја гласова такође мора да буде изостављена.

Опозиција мора да базира своје изјаве само на основу политичког програма. Могу да се слажу или не слажу са радом власти али не могу да се не слажу само зато што показују анимозитет према мишљењу које долази од владе.

И не може да буде политичка партија ако бојкотује изборе без обзира који је разлог. У дану за гласање морају да гласају сви грађани Републике Србије. То мора да постане обавеза.

Мене ти не занимаш! Ниси ми ни род ни помоз’ Бог и не интересује ме твоја политика. Али једино ти водиш државу тако да не морам да облачим униформу.

Извесна американка Dr Jane Ruby направила је хаос на интернету ширећи полуистине. Нађите неког да објасни овим шашавим балавцима да вакцина није против потенције и плодности него против Короне.