Поштовани господине Вучићу, у целости одгледах твоје гостовање на телевизији Б 92 дана 17.04.2021. године. Нисам ја шахиста кибицер који боље види са стране. Само сам у годинама зрелијим од младих а искуснијим од мудрих. Отуда, узимам себи за право да ти кажем да превише твоје драгоцене и корисне енергије трошиш на усмеравање јавног мњења Србије на битне аспекте вођења политике једне мале земље девастиране сопственом популацијом. Изгледа ми, као да чекаш да поновиш историјску реченицу да су студенти у праву. У овој саркастичној опасци крије се мотив мог обраћања теби, преко ових што с времена на време ти проследе шта ја овде напишем. Надам се да ће то учинити и сада.
Као прво, веома ми је драго што си успео да култивишеш премијера Србије да своје јавне наступе лиши непотребне срчаности и џампи деловања.
Као друго, мораћеш још боље да очистиш испред свог прага како би се иницијативе спроводиле до извршиоца са реалним повратним информацијама.
Као треће, постављам питање: „Која је највећа снага која може да утиче на друштвене токове“? Одговор : СТУИДЕНТИ!
И сам знаш, да је студентско доба такво, да почиње да буди свест о будућности и да је често поводљиво за путевима мањег отпора јер је окићено још несазрелим осећањима односно још увек велики део те популације није успео у потпуности да контролише сопствена осећања, често их подређујући осећањима већине.
У изванредној си прилици да, онтолошки и аксиолошки, развијеш продор информација у мњењу Србије, и то у мери да, иступања свих министара и твоје лично, на средствима јавног информисања, постане само реферат таксативно наведених реализованих и нових задатака.
Никада, у историји Србије, није се указала оваква шанса, да истинске вредности и активности руководства Србије заиста буду промовисане од стране популације која не трпи неистину. Никада неће бити лакше представити, овој популацији, „пут којим се ређе иде“ као највећи изазов за сваког појединца. Никада неће бити лакше да сваки студент познаје сваки кутак Србије макар у оној мери у којој га ти познајеш. Поготову што је то све у складу са тежњом Србије за чланство у ЕУ. Јер никада раније, ЕУ није показала толику слабост пред изазовима еколошки одрживог развоја.
Значи, хипотетички задатак би био да сваки студент буде макар факултативно информисан о настојањима за очување животне средине и његовом значају.
Онда ти остаје само да се бавиш растом и развојем у којима ће се препознати напор и одлучност за јачање Србије и њено настојање да заузме место кључног фактора стабилности али одговорности у региону и шире.
Сви напади на Србију биће бесмислени, а када некоме обесмислите оружје против вас, мораће да почне да вас поштује.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentarišite: od toga kako komentarišete zavisi objavljivanje komentara. Sve znate.